Izvor: Prva.rs, 24.Mar.2016, 14:43   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Danas presuda Radovanu Karadžiću: Kako je dr Dabić stigao do Haga?

Emisiju "Pad Radovana Karadžića" možete da pogledate OVDE Karadžić je nakon višegodišenjg bekstva i skrivanja pod lažnim identitetom "doktor Dabić", uhapšen 18. jula 2008. godine i nedelju dana kasnije iz Beograda je izručen Tribunalu u Hagu. Suđenje mu je počelo zvanično u oktobru 2009. godine, a završeno je 2014. 
Optužnicom Haškog tužilaštva, Karadžić se tereti za genocid, umešanost u genocid, likvidacije, ubistva, kažnjavanja, deportaciju, nehumane >> Pročitaj celu vest na sajtu Prva.rs << akte i ostale zlocine pocinjene prema muslimanima, Hrvatima i ostalim civilima - nesrpskom stanovništvu u Bosni i Hercegovini tokom rata u toj bivšoj jugoslovenskoj republici. 
U dve tačke je optužen za genocid, a u preostalih devet tačaka za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje civilnog stanovništva, nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca. 
Optužbe protiv Karadžića sažete su i usredsređenje na: etničko čišćenje u BiH 1992-95; kampanju terora protiv civila tokom opsade Sarajeva u isto vreme; uzimanje UN osoblja za taoce u maju i junu 1995, te genocid u Srebrenici u julu 1995. 
Ta krivična dela su, pored genocida, u pet tačaka kvalifikovana kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri kao kršenje zakona i običaja ratovanja. 
Broj opština u kojima su počinjena krivična dela je 27. 
Sudija je naveo da Veće nije zaključilo da je postojala genocidna namera po prvoj tački optužnice, koja se odnosi za genocid u sedam bosanskih opština, kod optuženog, ostalih u udruženom zločinačkom poduhvatu, niti kod fizičkih počinilaca zločina. 

“Veće nije moglo da izvede zaključak da je počinjen genocid ni na osnovu obrasca počinjenog zločina. Nije se uverilo da je postojala namera da se unište grupe bosanskih muslimana i bosanskih Hrvata. Nema dokaza da je u sedam opština počinjen genocid“, rekao je Kvon. 

Prvi deo presude, kako je rekao sudija Ogon Kvon, odnosi se na zločine u 20 opština. Od marta 1992. godine, kako je rekao, srpske snage preuzele su vlast i tokom tog perioda imale su "organizovan i jasan nacrt zločina“ protiv nesrpskog stanovništva. 

"Srpske snage su ubile mnoge muslimane i Hrvate tokom napada. Žrtve su streljane i u zarobljeništvu. U drugim slučajevima, žrtve su premlaćene nakon čega su umirale", rekao je Kvon. 

Sudija je potom dodao da je optuženi bio od vitalne važnosti u promovisanju paralelnih državnih, vojnih, policijskih i političkih struktura kako bi se sproveo cilj udruženog zločinačkog poduhvata da se bosanski muslimani i bosanski Hrvati trajno uklone sa teritorija na koja su bosanski Srbi polagali pravo. 

"Pretresno veće je zaključilo da je Karadžić trebalo da zna da je nesrpsko stanovništvo bilo izloženo riziku, ali je optuženi sledio plan, svestan da zločini mogu da budu počinjeni i svesno je preuzeo rizik", dodao je Kvon. 

Sudija je dodao da u slučaju Karadžića postoji individualna krivična odgovornost za progon, istrebljivanje, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje kao zločina protiv čovečnosti, kao ni za ubistvo kao kršenje zakona i običaja ratovanja. 

"Pretresno veće se uverilo da nije počinjen genocid u sedam opština i optuženi se ne proglašava krivim po tački 1 optužnice. Krivica je utvrđena za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja", naveo je Kvon.
Sudsko veće je navelo da su napadi u Sarajevu vršeni neselektivno i da su na meti bili civili. 

Sudija je dodao i da su bosanski muslimani želeli zapad na svojoj strani, pa je bilo slučajeva kada su otvarali vatru na teritorije pod njihovom kontrolom, ali su takvi događaji beznačajni u odnosu na ono što je radila druga strana.
Sudsko veće je ocenilo da Radovan Karadžić snosi individualnu odgovornost za ubistvo, protivpravni napad na civile, širenje terora, kršenje običaja ratovanja i za ubistvo kao zločin čovečnosti tokom opsade Sarajeva u periodu od maja 1992. do oktobra 1995. 

Veće je ocenilo da je Karadžić značajno doprineo zločinačkom planu širenja terora među civilnim stanovništvom Sarajeva, kroz snajpersku paljbu i granatiranje tokom opsade grada. Kako je navedeno, zajednički plan sprovodio je politički i vojni vrh bosanskih Srba - Ratko Mladić, Stanislav Galić, Dragomir Milošević, Nikola Koljević, Biljana Plavšić i Momčilo Krajišnik. 

Kako je naveo predsedavajući veća, Karadžić je kao vrhovni komandant VRS, on je izdavao i odobravao vojne direktive koje su se odnosile na Sarajevo, što je produžilo opsadu. 

"On je koristio kampanju kao sredstvo pritiska na bošnjačko rukovodstvo i na međunarodnu zajednicu, kako bi ispunio svoje političke ciljeve", navelo je veće. 

Veće je zaključilo da je doprinos optuženog udruženom zločinačkom planu bio toliko bitan, da se bez njega napadi na civilno stanovništva ne bi ni izvršili - kao u slučajevima Mladića, Galića i Miloševića.
Zločin u Srebrenici "Karadžić je izdao direktivu 7, kojom su se intenzivirale restrikcije humanitarne pomoći što je dovelo do katastrofalnih uslova u srebreničkoj enklavi", naveo je sudija. 

Dodao je da je potom komanda Drinskog korpusa izdala naređenje za akciju usmerenu ka enklavama Srebrenica i Žepa 

"Dejstva su počela 6. jula, tri dana kasnije Karadžić je saznao da su prošireni uslovi za napad na Srebrenicu, odobrio je napad i naredio da se zauzme Srebrenica. Zbir okolnosti posle nametanja restrikcija na humanitarnu pomoć i napad na Srebrenicu i atmosferu u Potočarima stvorio atmosferu prinude da bosanski muslimani nisu imali alternativu osim napuštanja enklave. Veće je uvereno da su Mladić, Živanović, Krstić, Popović i Kosorić delili zajednički cilj da se eliminišu bosanski muslimani iz Srebrenice", naveo je sudija.
"Najmanje 5.115 bosanskih muslimana je ubijeno u događajima u i oko Srebrenice. Pretresno veće nije moglo da potvrdi da se incident dogodio kako se u optužnici navodi. Veće se uverilo da su ova ubijanja obavljena na sistematski način i dobro organizovanim planom. Operaciju su sprovodili oficiri Vojske Republike Srpske i to nije bilo moguće bez odobrenja generala Ratka Mladića", dodao je sudija. 

Sudsko veće je podsetilo da je optuženi priznao da je odobrio plan da se smanji enklava u Srebrenici, ali negira da je razmatrano pogubljenje zarobljenika. 

Istakao je i da nije imao obaveštenja o pogubljenju, a Pretresno veće je utvrdilo da su on i Mladić osmislili dugoročan plan sa ciljem da se bosanski muslimani prisilno uklone iz Srebrenice, a to što je uspostavio strukturu bosanskih Srba u Srebrenici pokazuje nameru da se trajno i prisilno uklone iz Srebrenice.
Tokom suđenja zvanično se branio sam - bez advokata, ali uz pomoć stručnog pravnog tima. 
Na današnju presudu i Karadžić i tužilaštvo Haškog tribunala imaće pravo da ulože žalbu. 
Karadžić je optužnicom - zajedno sa komandantom Vojske RS Ratkom Mladićem - označen kao ključni učesnik u zajedničkom zlocinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo trajno uklanjanje, putem zločina, Muslimana i Hrvata sa teritorija koje su Srbi smatrali svojim širom BiH. 
Pored VRS, u tom poduhvatu učestvovale su JNA/Vojska Jugoslavije, MUP Srbije i srpske paravojne snage. 
Kao "dodatne zločinačke poduhvate" Karadžica i Mladica, tužioci navode "širenje terora među civilnim stanovništvom Sarajeva preko kampanje snajperisanja i granatiranja", zatim "eliminisanje bosanskih Muslimana iz Srebrenice" i "uzimanje za taoce osoblja Ujedinjenih nacija".
Svi relevantni svetski mediji kao jednu od udarnih vesti na svojim internet portalima navode presudu lideru bosanskih Srba Radovanu Karadžiću, predviđajući, mahom, osuđujuću presudu.
BBC, u svojoj najavi presude Karadžiću, piše da je lider bosanskih Srba "najznačajnija politička
Britanski "Gardijan" skreće pažnju na činjenicu da je čak i sam Karadžićev advokat, ali i drugi pravni stručnjaci, predviđa osuđujuću presudu za bivšeg predsednika RS, ali i izražava sumnje da će Karadžić biti osuđen po svih 11 tačaka optužnice.
"Asošijeted pres" piše da je ova presuda Karadžiću "od ogromne važnosti za razvoj međunarodnog prava".
Radovan Karadžić je nakon podizanja međunarodne poternice proveo više od jedne decenije u bekstvu. Dok je bio jedna od najtraženijih osoba na svetu, kao doktor Dragan Dabić po Srbiji je išao na predavanja i tribine.
U emisiji „Pad haških begunaca – Pad Radovana karadžića“, koja je sinoć emitovana na PRVA TV, dati su odgovori na najintrigantnija pitanja koja su godinama „visila u vazduhu“.
Film govori o 13 godina dugom skrivanju ratnog lidera Srba u Bosni i Hercegovini, koji je postao jedan od dva najtraženija haška begunca optužena pred Haškim sudom za najteže ratne zločine. Uključujući i genocid.
Ovo je i priča o međunarodnim i političkim dogovorima vezanim za njegovu sudbinu, opstrukcijama u istrazi i njegovoj transformaciji u gurua alternativne medicine - dr Dabića, koja je prevazišla scenario holivudskog filma.
Dugogodišnja tužiteljka Tribunala Karla del Ponte otvoreno govori zašto je svojevremeno i u Ujedinjenim nacijama, osvrćući se na ponašanje predstavnika domaće, ali i međunarodne politike, pominjala “igru mačke i miša”, potom, o mnogim razgovorima koje je o neuspešnim akcijama potrage za Karadžićem i Mladićem vodila sa čelnim ljudima Amerike, Nemačke, Francuske i predstavnicima njihovih službi. Ona u serijalu decidirano kaže: “Da je CIA uradila nešto od svega onoga što može da uradi kad se zaista angažuje, Karadžić bi sigurno bio uhapšen mnogo ranije“.
Prvi put javnost će dobiti i detaljne informacije o tome kako se  on ponašao i šta je rekao kad je uhapšen. Ali i da je svoju taktiku skrivanja objasnio formulom „oni koji su znali ko sam, nisu znali gde sam; oni koji su znali gde sam, nisu znali ko sam“.
O emisiji "Pad Radovana Karadžića" možete da čitate OVDE Izvor: B92, Blic

Nastavak na Prva.rs...