Izvor: Blic, 15.Mar.2017, 20:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Danas je tačno 100 godina od događaja koji je CARSKU RUSIJU OKRENUO NAGLAVAČKE
Svetac ili ženskaroš, autokrata krvavih ruku ili porodični čovek, nesposobni lider ili žrtva istorijskih okolnosti? Sto godina otkako je okončao vladavinu dinastije Romanov, poslednji ruski car i dalje izaziva usijane rasprave.
Nikolaj II abdicirao je 15. marta 1917. u kraljevskom vozu u severozapadnom ruskom gradu Pskovu.
- Nema konsenzusa u društvu niti među ruskim istoričarima o Nikolaju II - kaže profesor istorije na univerzitetu u Sankt Peterburgu Boris >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Kolonicki.
Nedavna anketa nezavisne agencije Levada pokazala je da gotovo polovina Rusa ima pozitivno mišljenje o Nikolaju.
Među njima je i predsednik Vladimir Putin koji, uprkos svojoj sovjetskoj prošlosti, otvara izložbe i spomenike posvećene poslednjem caru. Nedavno je izjavio kako bi obeležavanje stogodišnjice silaska Romanova s prestola trebalo da donese pomirenje.
Nikolaj II abdicirao je nakon Februarske revolucije u Sankt Peterburgu, kada je vojska stala uz demonstrante ogorčene stanjem u zemlji.
Car je prvo odstupio u korist maloletnog sina Alekseja te je nameravao da ode u inostranstvo. Ali se, nakon upozorenja lekara da mladi princ, koji je bio i hemofiličar, takav teret bez roditelja neće izdržati, predomislio i poništio tu odluku te zatim ponovo abdicirao u korist svog mlađeg brata, velikog vojvode Mihaila. A on je, pak, preuzimanje krune uslovio podrškom Dume, koju nije dobio. Time je formalno okončana vladavina dinastije Romanov.
Po mišljenju Paula Kulikovskog, jedinog člana porodice Romanov koji živi u Rusiji, abdikacija je bila ishitrena.
- To se lako moglo izbeći. On je bio izolovan, nije imao porodicu, prijatelje i savetnike oko sebe u tom ključnom trenutku - rekao je Kulikovski, čija je praprabaka Olga bila Nikolajeva sestra.
Kulikovski ne sanja o obnovi monarhije, svjstan da to priželjkuje samo 20 posto Rusa.
- Ja sam se pomirio s time.
Vlast u Rusiji je nakon Nikolajeve abdikacije preuzela privremena vlada, koja je i sama svrgnuta osam meseci kasnije pri Oktobarskoj revoluciji. Nikolaj i njegova porodica pre toga su bili pod zaštitom vladajućih te su čekali da im neko odobri politički azil u inostranstvu.
Međutim, nova boljševička vlast ga je uhapsila i premestila u Jekaterinburg u Sibiru. Tamo su 1918. pobili celu porodicu Romanov - Nikolaja, njegovu suprugu i petoro dece, i užurbano ih pokopali.
Ruska pravoslavna crkva celu porodicu proglasila je svetom, a ekstremni vernici smatraju da to znači da se Nikolaj ne sme kritikovati. U ruske bioskope uskoro dolazi istorijska drama "Matilda" reditelja Alekseja Učitelja, koja govori o Nikolajevoj predbračnoj vezi s balerinom, zbog čega su neki zapretili napadima na mesta prikazivanja filma.
Autokrata koji za to nije imao karakter
Nikolajev dvojni status kao istorijske ličnosti i sveca utiče i na njegovu porodicu. Genetičari su tek 2007. godine pronašli i identifikovali tela princa Alekseja i njegove sestre Marije, ali oni ne mogu biti pokopani dok Crkva tako ne odluči. U međuvremenu se njihovi ostaci čuvaju u državnom arhivu.
Ostali članovi porodice pokopani su 1998. u Sankt Peterburgu na ceremoniji na kojoj je bio i tadašnji predsednik Boris Jeljcin.
Crkvenu istragu vodi arhimandrit Tihon, sveštenik za kojeg kažu da je duhovni savetnik Vladimira Putina.
Tihon se nada da će stvar biti rešena do leta.
- Nadamo se da ćemo uskoro moći da zatvorimo ovo poglavlje - rekao je Kulikovski.
Istoričari su podeljeni o Nikolajevoj vladavini i abdikaciji.
Vladimir Lavrov iz Instituta za rusku istoriju izjavio je nedavno da je prenos vlasti s cara na prelaznu vladu bio ilegalan.
- A zatim je usledila protivruska i protivpravoslavna revolucija - kazao je.
Ali cara i dalje pamte kao "krvavog Nikolaja". Godine 1905, na "krvavu nedjelju", njegovi vojnici pobili su stotine mirnih i nenaoružanih demonstranata nedaleko od Zimskog dvorca u Sankt Peterburgu. Taj događaj šokirao je Rusiju i imao pogubne posledice na monarhiju.
Istoričar Kiril Solovjov s Filozofskog fakulteta priseća se sovjetske šale da je Nikolaj, a ne Lenjin, bio taj koji je najviše pridoneo Oktobarskoj revoluciji.
Solovjov veruje da je politička kriza bila neizbežna, ali da se revolucija 1917. mogla izbeći da je car pristao na "radikalne promene". Nikolaj je to odgađao, a posle više nije bilo povratka, dodaje.
Kolonicki tvrdi da Nikolaj nije bio dobar političar. "
- Nije hteo reforme, bio je uvereni monarhista.
Složena ruska društvena i politička situacija dodatno se pogoršala tokom Prvog svetskog rata.
- Nisam siguran bi li i mnogo bolji političar uspeo tada da odvede ruski brod u mirne vode. Izazovi su bili ogromni - rekao je Kolonicki.
Javnost često misli da je car bio "glupan", ali nije tako, naglašava Kolonicki.
- Nije bio budala. Bio je neobično rezervisan čovek kojem je porodica bila na prvom mestu. Bio je prilično tvrdoglav i nije dobro sudio o osobama koje je postavljao na dužnosti. Hteo je da bude autokrata, ali nije imao karakter autokrate - zaključio je Kolonicki.
Na vlast došli komunisti
Nezadovoljstvo ratom, velika ekonomska kriza, siromaštvo, nezaposlenost i, kao posledica svega toga, nezadovoljstvo i umor sistemom u kojem je jedna porodica imala svu vlast, uveliko su pomogli razvoj komunizma.
Upravo će u Rusiji komunizam doživeti svoj veliki skok, a dolaskom na vlast nakon Oktobarske revolucije pozicioniraće se kao ozbiljan igrač na karti sveta. Do kraja 20. veka, odnosno do pada komunizma 1990. godine, upravo će Rusija, kasnija predvodnica Sovjetskog saveza, biti nositelj ove ideologije u celom svetu.
.jpg)
