Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 28.Jun.2010, 03:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Danas je Vidovdan, verski i nacionalni praznik

BEOGRAD -

Srpska pravoslavna crkva (SPC) i srpski narod obeležavaju danas Vidovdan, verski i nacionalni praznik i 621. godišnjicu sećanja na stradanje srpske vojske koja je 1389. na Kosovu branila svoje zemlje i hrišćanstva od moćne Otomanske imperije.

U manastiru Gračanica u toku je sveta arhijerejska liturgija koju služi patrijarh srpski Irinej uz sasluženje mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija, administratora Eparhije raško-prizrenske, kao i drugih episkopa >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << i sveštenstva Srpske pravoslavne crkve.

Liturgiji prisustvuju ministar vera Srbije Bogoljub Šijaković i ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović sa saradnicima. Liturgiji prisustvuje veliki broj žitelja Gračanice i drugih mesta centralnog Kosova.

Nakon liturgije patrijarh Irinej će na Gazimestanu služiti na parastosu palim srpskim borcima tokom bitke na Kosovu 1389. godine. Centralno obeležavanje ovogodišnjih vidovdanskih svečanosti na Kosovu protiče mirno, uz pojačane mere bezbednosti kosovske policije.

Na Kosovo, prema podacima lokalne policije, neprestano su juče pristizale grupe ljudi iz centralne Srbije. Policiji je prijavljen dolazak 11 delegacija iz centralne Srbije na obeležavanje Vidovdana.

U kosovskoj policiji očekuju da će na Gazimestanu danas biti oko 3.500 ljudi, ali bi ovaj broj mogao bude i veći. U beogradskoj Crkvi svetog Marka biće služen parastos za postradale na Kosovu i Metohiji.

Polaganjem venaca i odavanjem državnih i vojnih počasti kod Spomenika kosovskim junacima u Kruševcu biće obeležena 621. godišnjica boja na Kosovu.

Komemorativno okupljanje predvodiće državni sekretar u Ministarstva rada i socijalne politike Negovan Stanković, a vence će položiti i predstavnici Ministarstva odbrane, Vojske Srbije i grada Kruševca. Vence će položiti i predstavnici zbratimljenih opština iz Srbije i inostranstva, nevladinih organizacija opredeljenih za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, saopštio je Sektor za boračko-invalidsku zaštitu Ministarstva rada i socijalne politike.

Paradni marš moskovskih kadeta

Orkestar Moskovskog kadetskog muzičkog korpusa proći će danas paradnim maršem Knez Mihailovom ulicom u Beogradu, a nakon toga će održati celovečernji Vidovdanski koncert u Kolarčevoj zadužbini. Vidovdan će obeležiti i političke stranke.

Srpska napredna stranka, Demokratska stranka Srbije i Nova Srbije održaće miting u Kruševcu, a direktor Srpskog pokreta obnove Aleksandar Jugović najavio je da će ta stranka u više od 100 opštinskih odbora obeležiti Vidovdan, svoju krsnu slavu, kao i da će centralna proslava biti održana u Novom Sadu.

Sveti knez Lazar

SPC i pravoslavni vernici u Srbiji na Vidovdan slave ime kneza Lazara Hrebeljanovića (1329-1389) i ostalih svetih velikomučenika, izginulih na Kosovu Polju, a u svim pravoslavnim hramovima, na liturgijama se pominje stradanje koje je duboko utisnuto u srpsku istoriju, kulturu, etiku i tradiciju.

Suočeni sa novim tokovima istorije, srpski narod, crkva i država do danas vode bitku za Kosovo i Metohiju, nastojeći da svetu objasne ne samo važnost međunarodnih povelja i prava, već i svoje pripadnosti duhovnim i kulturnim vrednostima iz vremena o kome svedoče preostale hrišćanske svetinje, a i tragovi nasilno porušenih zadužbina hrišćanskih vladara.

"Kosovo je zavetna postojbina srpske zemlje, naš dug pred Bogom i pred ovim napaćenim narodom koji kraj svojih proređenih ognjišta čuva svetinje, ne samo Srba, već čitavog prosvećenog čovečanstva", zapisao je blaženopočivši patrijarh srpski Pavle, koji je tri decenije arhijerejskog staža proveo na Kosovu i Metohije u dostojanstvu episkopa raško-prizrenskog.

Objašnjavajući smisao kosovskog stradanja i hrišćanske kosovske etike, patrijarh Pavle je u svojim besedama ukazivao da je "sveti knez Lazar samo potvrdio opredelenje - radije nestati kao ljudi, nego opstati kao neljudi".

"Kosovski zavet u celini predstavlja samo Novi zavet utkan u srpsku istoriju i srpsko nacionalno biće, istinsku punoću svetosavlja i jevanđelske filosofije života",objasnio je mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, navodeći reči kneza Lazara uoči Kosovskog boja - "Bolja nam je u podvigu smrt, nego u sramoti život".

Sećanje na kosovsku pogibiju obeleženo je crvenim slovom u kalendaru SPC, a za naziv praznika vezuje se staro slovensko božanstvo Svetovid i starozavetni prorok Amos - slava kneza Lazara.

Velmoža sa dvora cara Stefana Dušana (1308-1335), knez Lazar nastavio je borbu jednog od najuspešnijih srpskih srednjovekovnih vladara za jedinstvo srpskog naroda.

Prema predanju, uoči Boja na Kosovu, knezu Lazaru se javio anđeo Gospodnji, a njegove reči zabeležio je narodni pesnik: "Kojem ćeš se privoleti carstvu, dal' zemaljskom ili nebeskome?".

"Ova bitka bila je godine 6897 (1389.), meseca junija 15. dana...", zapisao je u 14. veku istoričar tog vremena Konstantin filozof koji je živeo pod zaštitom Lazarevog sina, despota Stefana Lazarevića (1377-1427), i u čijim se spisima pominje "velika obitelj zvana Ravanica" koju "sazda sam Lazar" i gde danas počivaju njegove svete mošti.

Datum bitke na Kosovu polju je 15. jun prema Julijanskom kalendaru prema kome su se u 14. veku ravnale hrišćanske crkve i narodi, a 28. jun je datum reformisanog Gregorijanskog kalendara koji je uspostavljen u 16. veku.

Mošti kneza Lazara vraćene su u njegovu zadužbinu Ravanicu 1989. - na 600. godišnjicu Kosovske bitke iz beogradske Saborne crkve gde su prenete iz Budima.

Srpski narod je prilikom seobe pod patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem (1633-1706) poneo sa sobom u Sent Andreju mošti svog kneza, koje su potom počivale u Budimu, a onda i u Sabornoj crkvi Beogradu.

Sveti knez Lazar zadužio je pravoslavnu crkvu boreći se za hrišćanstvo i gradeći crkve i manastire.

Pored Ravanice koja je posvećena svetom Vaznesenju Gospodnjem njegova zadužbina je i manastir Gornjak, a istorijski zapisi govore i o prilozima kojima je blagočestivi knez darivao bolnicu manastira Hilandara i druge građevine na srpskoj Svetoj Gori i koji se na taj "način uvrsti u red velikih i svetih zadužbinara Nemanjića".

Na srpskim pravoslavnim ikonama sveti velikomučenik Lazar predstavljen je u carskom vizantijskom ornatu, bez krune, sa krstom u desnoj ruci i svojom odsečenom glavom u levoj, kao simbol mučeničke smrti.

Vidovdan je i dan žalosti, pa je srpski narod zadržao običaj da se na taj dan ne igra i ne peva, te da se zaustave svi veliki poslovi.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...