Izvor: RTS, 02.Apr.2010, 09:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Danas je Veliki petak
Patrijarh srpski Irinej služio u Sabornoj crkvi u Beogradu, povodom Velikog petka, večernju službu sa iznošenjem plaštanice. Bogosluženju u Sabornoj crkvi i misi u crkvi Svetih Ćirila i Metodija prisustvovao predsednik Srbije Boris Tadić.
Hrišćanske crkve koje ove godine istovremeno proslavljaju praznik Vaskrsenja, obeležavaju Veliki petak, dan kada je na Golgoti raspet i umro Isus Hrist.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve patrijarh Irinej održao je u Sabornoj >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << crkvi u Beogradu večernju službu sa iznošenjem plaštanice.
Bogosluženju su prisustvovali predsednik Srbije Boris Tadić i ministar vera Bogoljub Šijaković, kao i veliki broj vernika.
Patrijarh Irinej je u obraćanju vernicima govorio o proroštvu Hristvovom, kao i o porukama koje su o njemu ostavili drugi proroci.
"Kada se ispuni ono što je rečeno o Isusu i ono što je on rekao, znači da će se ispuniti reči Jevanđelja i to treba da znamo kada se sećamo onog što se na današnji dan dogodilo na Golgoti u Jerusalimu", rekao je patrijarh.
Kako je istakao, raspeće Isusa najveći je pad ljudskog roda, ali je njime iskazana i najveća ljubav božija za rod ljudski.
Služba u manastiru Gračanica
Iznošenjem plaštanice koja simbolizuje polaganje Hrista Spasitelja u grob, u većini manastira na Kosovu i Metohiji obeležen je Veliki petak.
Večernju službu sa iznošenjem plaštanice u manastiru Gračanica služio je administrator Eparhije raško-prizrenske vladika Atanasije, uz sasluženje sveštenika ove Eparhije.
Obraćujući se okupljenim vernicima Atanasije je rekao da treba da uzmemo svoj krst, sa njim da idemo, jer će kako je naglasio "on biti naše spasenje" i pozvao da se ide za Hristovim Jevanđeljem i Hristovom crkvom.
Večernja služba sa iznošenjem plaštanice služena je i u manastiru Sv. Dimitrija u severnom delu Kosovske Mitrovice, kao i u manastiru Banjska na severu Kosmeta.
Misa u crkvi Ćirila i Metodija
U katoličkoj crkvi Svetih Ćirila i Metodija na Banovom brdu u Beogradu večeras je obeleženo stradanje i vreme smrti Isusa Hrista, a molitvu povodom hrišćanske žalosti i Velikog petka predvodio je beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar.
Molitvu i obred je uz nadbiskupa služio i vatikanski nuncije u Beogradu Orlando Antonini sa sveštenstvom te beogradske katoličke crkve.
Misi je prisustvovao i predsednik Srbije Boris Tadić, koji je prvi predsednik koji je posetio tu crkvu.
Na kraju molitve nadbiskup Hočevar je zahvalio predsedniku Tadiću koji je svojim prisustvom, kako je rekao, pokazao da na ovaj veliki praznik želi da bude sa svim građanima naše zemlje.
"Ovo je dan velikog leka, jer je Isus imao prave odgovore za nas hrišćane", rekao je nadbiskup Hočevar vernicima, naglasivši da je Hristos voljno izabrao smrt i svojom žrtvom poučio ljude da teže miru i pomirenju.
Prema njegovim rečima, katolička crkva na Veliki petak posebno spominje umiruće, stare i bolesne i čini sve da bi oni na kraju života imali Hristov mir.
"Mi hrišćani smo se podelili i danas se Hristu molimo da svi koji u njega verujemo bude jedno", poručio je nadbiskup Hočevar.
Obred u katoličkoj crkvi završen je celivanjem kipa Hristovog raspetog na drvenom krstu, čime se vernici simbolično opraštaju od raspetog spasitelja.
Dan hrišćanske žalosti
Na Veliki petak, Isus je odveden iz kuće prvosveštenika Kajafe kod rimskog prokuratora Pontija Pilata, koji ga je osudio da bude razapet na krstu.
Gledajući šta narod i vojnici rade sa njim, rekao je: "Oče, oprosti im, jer ne znaju šta rade".
Veliki petak se smatra najtužnijim danom hrišćanstva.
U pravoslavnim crkvama ne služe se liturgije, već se bogosluženja najavljuju drvenim klepalima. Sveštenici iznose crvenu plaštanicu i tri puta, uz zvuke klepala, obilaze oko crkve, što simbolično predstavlja hristovu sahranu.
Plaštanica se potom polaže ispred oltara, a vernici u tišini dolaze na celivanje sve do subote uveče, uoči Vaskrsa koji se slavi od ponoći i kada se, u znak vaskršnje radosti, oglašavaju i prva zvona.
Ovaj dan hrišćanske žalosti je i poslednji i najznačajnijih u Nedelji stradanja za sav hrišćanski svet, a njegova smrt je uvod u radost Vaskrsenja, koji sve hrišćanske crkve ove godine obeležavaju u nedelju, 4. aprila.
Na Veliki petak se posti, jede se samo suvi hleb i pije voda. Običaj je da se na taj dan farbaju uskršnja jaja, najčešće crvenom bojom, koja simbolizuje Hristovu krv.
