Izvor: RTS, 15.Apr.2009, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Danas je Velika Sreda
Pravoslavne crkve i vernici danas obeležavaju Veliku Sredu, jedan od najznačajnijih dana u Nedelji stradanja. Prema predanju, na današnji dan jevrejska skupština Sinedrion osudila je Isusa Hrista na smrt raspećem. Velika Sreda je i dan strogog posta.
Sve pravoslavne crkve i vernici obeležavaju danas Veliku Sredu, jedan od najznačajnijih dana u Nedelji stradanja, kada je, prema predanju, jevrejska skupština Sinedrion osudila Isusa Hrista na smrt raspećem.
U Četvorojevanđelju >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je zapisano da je vest o vaskrsenju Lazarevom "ozlobila prvosveštenike" koji su Isusa osudili kao lažnog proroka i lažnog spasitelja ljudskog roda.
Velika Sreda je stoga i dan strogog posta za pravoslavne vernike, a oni koji poštuju kanon Crkve, poste u sredu i petak tokom cele godine, u dane izricanja presude i smrti Hristove.
Prema predanju, Isus je na Lazarevu subotu u Vitaniji digao iz mrtvih Lazara Četvorodnevnog, počinivši poslednje čudo pred Nedelju stradanja, smrt i Vaskresenje.
Isus Hristos je narednog dana, na Cveti, ušao u Jerusalim svečano i javno obznanivši svoju veru, svestan stardanja koje mu predstoji.
U toku Stradalne nedelje u pravoslavnim hramovima se obeležavaju i Veliki Četvrtak, uspomena na Poslednju ili Tajnu Večeru Isusa Hrista i njegovih učenika, a potom Veliki petak i Velika Subota, dani Hristovog raspeća i smrti.
Kruna praznovanja je Vaskrs, koji će ove godine sve pravoslavne crkve obeležiti u nedelju, 19. aprila.
Taj praznik u kome je suština hrišćanske vere sve pravoslavne crkve obeležavaju istovremeno ujedinjene u čuvanju pravoslavne dogme hrišćanstva.
Pravoslavni Vaskrs se slavi uvek posle prolećne ravnodnevnice, i to u prvu nedelju punog meseca posle jevrejske Pashe i ne zavisi od zvaničnih kalendara - Julijanskog ili Gregorijanskog, koji su prihvatile neke pravoslavne crkve.
Prema zvaničnim kalendarima određuju se "nepokretni" praznici, dok su "pokretni" praznici vezani za Vaskrs, čiji je datum uslovljen "prirodnim kalendarom".
