Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 21.Feb.2009, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Danas je Međunarodni dan maternjeg jezika
BEOGRAD - Članice UNESKO-a danas obeležavaju 21. februar - Međunarodni dan maternjeg jezika, u cilju promovisanja jezičke kulture i raznovrsnosti, kao i multilingvizam.
Prema prognozama lingvista, od oko 6.000 jezika, koliko ih danas ima na svetu, do kraja 21. veka odumreće više od polovine, čak i do 90 odsto, izjavio je Tanjugu prof. Ranko Bugarski povodom Međunarodnog dana maternjeg jezika.
Bugarski je podsetio na nesrećnu okolnost da najveći broj jezika pripada >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << malim zajednicama, koje nisu civilizovane sa stanovišta zapadnih standarda, nemaju institucije i imaju mali broj oni koji ih koriste.
Ugroženost
Upravo ti jezici, sa malim brojem govornika od nekoliko stotina ili desetina, najviše su ugroženi, rekao je Bugarski . On je naveo da je osnovno za preživljavanje jezika da se prenose sa kolena na koleno, da se prenose deci, kao i da imaju institucionalnu podršku, svoje pismo, medije,negovanje jezika u školama.
Šef Kancelarije Saveta Evrope (SE) u Beogradu Konstantin Jerokostopulos izjavio je ovim povodom da se ta organizacija zalaže za višejezičnost, koju smatra sredstvom za zaštitu kultura na lokalnom, nacionalnom i evropskom nivou.
"Među osnovnim ciljevima SE danas se nalazi i zaštita bogatstva i raznolikosti evropskog kulturnog nasleđa. Regionalni jezici ili jezici manjina su u velikoj meri deo ovog nasleđa", istakao je Jerokostopulos na svečanosti povodom Međunarodnog dana maternjeg jezika u organizaciji Ministarstva za ljudska imanjinska prava i saveta nacionalnih manjina.
30 etničkih grupacija
Državna sekretarka u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava Aniko Muškinja- Hajnrih podsetila je na svečanosti da u Srbiji živi oko 30 etničkih grupacija koje govore isto toliko jezika, ističući da je njima zagarantovana upotreba svog jezika. Ona je ocenila da u Srbiji nisu ugroženi jezici nacionalnih manjina, odnosno da trenutno ne preti opasnost ni za jedan od manjinskih jezika.
Kada je u pitanju srpski jezik, naš poznati filolog i lingvista Ivan Klajn smatra da bi trebalo više da se brinemo o srpskom jeziku, o razvijanju jezičke kulture, očuvanju tradicije.
"Tu, međutim, vrlo slabo stojimo, potrebna su nam novija izdanja pravopisa, rečnika i ostalih normativnih priručnika", rekao je Klajn Tanjugu podsetivši da se u drugim zemljama svake dve - tri godine objavljuju nova izdanja rečnika.
"Mi se, u nedostatku novih, služimo starim rečnicima, a naši studenti koji izučavaju jezike, često su prinuđeni da kupuju zagrebačka izdanja, rekao je prof. dr Klajn, ističući da je još veća "muka" što nemamo normativnu gramatiku, ni ortoepiju - akcenatski rečnik.
Govoreći o izumiranju jezika uopšte i sve većoj "navali" engleskog, prof. Klajn smatra da je srpski ugrožen u meri u kojoj su to i drugi jezici. Opasnost preti čak i jezicima sa velikom tradicijom, francuskom, italijanskom, nemačkom.
Jednojezična civilizacija
"Smatram da ipak nije verovatno da ćemo doći do jednojezične civilizacije", rekao je Klajn, navodeći da engleski treba da bude jezik za međunarodno sporazumevanje, a ne da potisne nacionalne jezike.
Klajn, profesor Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, podseća i da je nivo jezičke kulture i pismenosti veoma slab, označivši medije kao glavne krivce za to.
Govoreći o uticaju drugih jezika, Klajn je podsetio da je to pojava koja je raširena u celom svetu i da ne mozemo da joj se suprotstavimo.
Kod nas srećom nije mnogo razvijen purizam - otpor prema stranim rečima i više otpora izazivaju neprirodno stvorene kovanice, nego strane reči, rekao je on, ukazujući da smo videli kako izgledaju hrvatske nove kovanice, koje smešno zvuče.
"Treba da se trudimo da ne upotrebljavamo strane reči bez potrebe, protiv toga se treba boriti i podsećati da domaću reč, makar i davno usvojenu, ne treba zamenjivati engleskom, samo zato što je to u modi".
Komentarišući iskvarenost jezika, naročito kod mladih, on je podsetio da je omladina pod uticajem televizije i da ne čita obaveznu literaturu, klasičnu književnost.
Istorija ili telefoni
"Trebalo bi insistirati na tome, jer mladi ne znaju osnovne stvari iz nacionalne istorije, svetske tradicije, kulture uopšte, religije. Sve im je to nepoznato, a sve znaju o kompjuterima, mobilnim telefonima", podsetio je Klajn, ističući da bi škola tu morala aktivnije da deluje.
Mladi imaju uvek neki svoj žargon, sleng, to nije velika opasnost jer su privremeni i prođu, ali treba u vreme dok se još formira njihova jezička kultura da nauče osnove srpske tradicije, ocenio je on.
Klajn je, govoreći o jezičkoj kulturi poslanika u republičkom parlamentu, zapazio da treba više brinuti o njihovoj opštoj kulturi, domaćem vaspitanju, pristojnosti, nego o jezičkoj kulturi.
Srbija je 2006. godine ratifikovala Evropsku povelju o regionalnim i manjinskim jezicima.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
