Izvor: Glas javnosti, 10.Dec.2012, 10:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Danas je Međunarodni dan ljudskih prava
BEOGRAD - Međunarodni dan ljudskih prava, koji se danas obeležava širom sveta kako bi se ukazalo na značaj poštovanja prava i dostojanstva svakog pojedinca, biće propraćen i u Srbiji nizom manifestacija,između ostalog i "Paradom ljudskih prava".
Povodom Međunarodnog dana ljudskih prava, na otvaranju biblioteke Kuće ljudskih prava i demokratije gde će govoriti gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i ambasadori Velike Britanije i Norveške Majk Devenport i Nils Ragnar Kamsvag >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << biti predstavljen "Izveštaj o radu nove vlade u oblasti ljudskih prava i vladavine prava" .
Nakon toga, od Kuće ljudskih prava i demokratije do zgrade vlade, biće organizovana šetnja "Parada ljudskih prava" gde će izveštaj biti predat.
Kako su naveli organizatori, izveštaj je rađen po oblastima koje Kuća ljudskih prava i demokratije pokriva u svom radu - ljudska prava, tranziciona pravda i vladavina prava, a slučajevi koji su obrađeni u izveštaju izabrani su strateški, tako da oslikavaju rad vlade u ovom periodu, a ne predstavljaju sveobuhvatan rad vlade u pomenutim oblastima.
Skupštinski Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova organizuje javno slušanje "Izvršenje presuda Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Srbija" gde će govoriti zastupnik Srbije u Evropskom sudu za ljudska prava Slavoljub Carić, ali i predsednica Vrhovnog kasacionog suda Nata Mesarović i zaštitnik građana Saša Janković.
Povodom Međunarodnog dana ljudskih prava biće sprovedena zajednička regionalna kampanja "Danas i uvek - dostojanstven rad za žene" u okviru koje će biti održan okrugli sto.
Organizatori i učesnici kampanje su sindikati članice Internacionale radnika u sektorima građevinarstva i drveta iz Srbije, Hrvatske, Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Albanije.
Povodom 10. decembra organizacija Labris organizovaće protestni marš i izložbu radova "Ugasi mrak".
Ujedinjene nacije su 10. decembra 1948. godine usvojile Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, u kojoj je istaknuto da su ta prava univerzalna i da ne zavise od nacionalne, državne, ideološke, socijalne i kulturne pripadnosti.
Tim dokumentom se štite građanske, političke, ekonomske, socijalne i kulturne slobode i prava čoveka - od prava na život i slobodu do prava na dostojanstvo, privatnost, socijalnu sigurnost i udruživanje.
Usvajanje Deklaracije predstavljalo je krupan napredak u tom trenutku, a tom prilikom ostale su uzdržane zemlje sovjetskog bloka, Saudijska Arabija i Južnoafrička Republika.
UN su 1966. godine donele dva sporazuma, kojima su razrađene slobode i prava proklamovana Deklaracijom o ljudskim pravima, a dokumente je prihvatilo 130 zemalja.
U okviru Saveta Evrope 1950. godine doneta je Konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda koja, pored osnovnih prava, ustanovljava i mehanizme zaštite i nadzora nad njihovim ostvarivanjem.
