Izvor: B92, 10.Sep.2009, 18:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Danas": Ignorisanje deklaracija EU
Beograd -- Srbija je u 2009. odbila da podrži 24 deklaracije Predsedništva Evropskog saveta kojima EU osuđuje slučajeve kršenja ljudskih prava širom sveta, piše "Danas".
Od početka godine Evropski savet izglasao je 87 deklaracija u kojima osuđuje, upozorava ili pozdravlja aktuelne svetske događaje. Ove dokumente u većini slučajeva, pored svih država EU, zvanično su podržale ostale zemlje u regionu.
Pre svih, to su uradile Hrvatska i Makedonija, kao zvanični >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kandidati za članstvo u Uniji, zatim Albanija i Crna Gora, koje su podnele kandidaturu, ali i BiH, s formalno identičnim statusom u integracijama kao i Srbija.
U deklaracijama na koje zvanični Beograd nije stavio svoju saglasnost osuđuju se, ili se "izražava duboka zabrinutost", uglavnom one države u kojima zvanični Beograd nalazi saveznike za podršku u diplomatskoj borbi za očuvanje teritorijalnog suvereniteta i integriteta pred Savetom bezbednosti i Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija - Iran, Zimbabve, Severna Koreja, Mjanmar, Sri Lanka"
Sagovornici lista "Danas” ocenjuju da je takva spoljna politika rizična u kontekstu napretka evropskih integracija Srbije i poboljšanja imidža zemlje u zapadnom svetu.
Za odbijanje da se osude kršenja fundamentalnih ljudskih prava ne može postojati nijedno opravdanje, pa ni odbrana teritorijalnog integriteta i suvereniteta, kaže za "Danas” Laslo Varga, predsednik Odbora za evropske integracije u Skupštini Srbije.
On navodi da neprihvatanje bilo kog dokumenta koji donose institucije EU, ili koji usvajaju sve države članice na sednici Evropskog saveta, znači "stvaranje direktnih prepreka na putu ka punopravnom članstvu”.
Ovakvi nepromišljeni potezi u znatnoj meri anuliraju one pozitivne korake koji nesporno postoje. Govorim o Zakonu o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, koji može da posluži kao primer mnogim državama za uspostavljanje kolektivnih manjinskih prava, zaključuje Laslo Varga.
Prema rečima Vladimira Todorića, predsednika Pravnog foruma, činjenica da "EU još uvek javno ne prebacuje srpskim političarima oko takvih pitanja govori o niskom stepenu evropskih integracija".
Zemlja koja je kandidat za ulazak u EU takvo nešto ne bi mogla da radi.
Nažalost, spoljna politika Srbije limitirana je kosovskim problemom i dok je tako Srbija neće moći učestvovati u osudama onoga što se, recimo, dešavalo u Gruziji, Iranu ili u Kini.
S obzirom na to da zemlje koje je EU prozivala zbog kršenja ljudskih prava, a Srbija praktično podržala odbijajući da se pridruži deklaracijama Unije, pripadaju u većini slučajeva Pokretu nesvrstanih, postavlja se pitanje koliko bi intenziviranje odnosa s tim državama moglo da košta građane Srbije u procesu evropskih integracija.
Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, čak kaže da Srbija mora da odgovori na elementarno pitanje šta ona želi da bude - članica Evropske unije ili nesvrstanih.
