Izvor: Politika, 09.Mar.2010, 10:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Danas 19 godina od martovskih demonstracija
BEOGRAD – Danas se navršava 19 godina od prvih masovnih demonstracija u višestranačkoj Srbiji koje su bile uperene protiv tadašnje vlasti i neslobode medija.
Protest pod nazivom „Miting protiv petokrake” 9. marta 1991. godine organizovao je i predvodio Srpski pokret obnove (SPO) Vuka Draškovića, tada najjače opozicione stranke, koja je zagovarala promenu sistema, demokratizaciju i nacionalnu obnovu države.
Protestu su se pridružile i druge opozicione >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << partije i prevashodno je bio uperen protiv uređivačke politike Radio-televizije Srbije, u redovima opozicije nazvanom „TV Bastilja”.
Glavni zahtev upućen tadašnjem režimu bila je smena generalnog direktora RTS-a Dušana Mitevića i još četvorice urednika zbog uvredljivih komentara na račun opozicije.
Demonstracije su bile zabranjene, pa je policija od ranog jutra blokirala prilaze Beogradu u nameri da spreči dolazak pristalica opozicije iz unutrašnjosti zemlje.
Uprkos tome, na Trgu republike u centru Beograda, okupilo se oko 100.000 građana, a oko podneva policija je krenula u akciju razbijanja demonstracija iz Francuske ulice i s platoa ispred Filozofskog fakulteta.
Pred naletom policije, lideri opozicije i deo njihovih najbližih pristalica sklonili su se u Narodno pozorište, a vrata im je otvorila tadašnja upravnica, dramski pisac Vida Ognjenović.
Na batinanje demonstranata, lider SPO Vuk Drašković je sa balkona pozorišta pozvao na „juriš” posle čega su počeli okršaji.
U nameri da razbije demonstracije, policija je upotrebila suzavac, vodene topove i gumene metke, a u akciju je bila uključena i konjica.
Fotografija na kojoj članica SPO Dragana Srdić-Milojević sa tri podignuta prsta „prkosi” vodenom topu obišla je istog dana ceo svet i postala simbol otpora demonstranata.
U sukobima koji su se proširili na ceo grad, život su izgubile dve osobe. Prva žrtva bio je policajac Nedeljko Kosović (54) koji je poginuo oko 15,30 časova u Masarikovoj ulici kod „Beograđanke”.
Bežeći od demonstranata, Kosović je pokušao da preskoči zid terase, ali je pao sa visine od pet metara udarivši glavom o trotoar.
Maturant Branimir Milinović (18) smrtno je ranjen kada je grupa policajaca sa ugla ulica Admirala Geprata i Kneza Miloša otvorila vatru prema demonstrantima ispred kafea „London”, a preminuo je oko 16,00 časova na Urgentnom centru Kliničkog centra Srbije.
Drašković je kasno popodne pokušao da uđe na sednicu vlade, a pošto je u tome sprečen, krenuo je s demonstrantima prema železničkoj stanici i tom prilikom je uhapšen.
Hapšenje lidera SPO izazvalo je revolt studenata koji su ubrzo iz Studentskog grada na Novom Beogradu krenuli ka Terazijama.
Policija je studente dočekala na Brankovom mostu, ponovo su upotrebljeni suzavac i palice, a pošto su oni posedali na asfalt, akcija policije je ubrzo prekinuta.
U sukobima demonstranata i policije je povređeno 114 osoba - 58 policajaca i 86 građana - a uhapšeno je 158 ljudi.
Protesti nekoliko hiljada studenata i građana, nastavljeni su na Terazijama sve do 14. marta, kada su Drašković i svi uhapšeni oslobođeni, a Skupština Srbije usvojila ostavke direktora RTS-a Dušana Mitevića i ministra unutrašnjih poslova Radmila Bogdanovića.
To veče oko 20 časova na ulice Beograda prvi put posle Drugog svetskog rata izašli su tenkovi, a odluku o tome donelo je kolektivno rukovodstvo, Predsedništvo bivše SFRJ.
Analitičari su naknadno ocenili da su dometi 9. marta bili ograničeni, jer srpska opozicija tada još nije bila spremna na njihovu radikalizaciju, ali su saglasni u oceni da je tada prvi put ozbiljno uzdrman apsolutistički režim Slobodana Miloševića.
Lider SPO ponavlja često da su sve kasnije pobune i protesti bili nastavak 9. marta i da je duh ovih demonstracija na kraju doveo do pada Miloševića 5. oktobra 2000. godine.
Tadašnja srpska opozicija je poslednji put zajednički obeležila godišnjicu ovih demonstracija 1997. godine kada je pokojni premijer i lider DS Zoran Đinđić istakao da je 9. mart 1991. bio „temelj pobede” koju je opozicija izvojevala na lokalnim izborima godinu dana ranije.
Posle toga, godišnjicu 9. marta obeležava SPO, a od 2005. i stranka nastala njegovim rascepom, Srpski demokratski pokret obnove.
--------------------------------------------------------
Drašković: Ni po koju cenu ne smemo izgubiti EU
BEOGRAD –Predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković izjavio je da je obeležavanje 19. godišnjice devetomartovskih demonstracija protiv Slobodana Miloševića prava prilika da se kaže da „ova vlast ne sme izgubiti Evropsku uniju onako kako je Milošević izgubio Kosovo”.
„Činjenica je da nas nema kao države na Kosovu. Prema tome, tu ne sme biti dileme - mi moramo da snažimo i osnažimo ovo što imamo, ovaj deo Srbije na kome postoji državni suverenitet Srbije i da se jednog dana, po pravilima savremenog sveta, po pravilima EU, ta snažna Srbija, koja bi pridobila moćne saveznike u Evropi i u svetu, vrati na svoje Kosovo”, ocenio je Drašković za Tanjug.
Lider demonstracija 9. marta rekao je da bezmalo dve decenije posle tih protesta nije „prijatno slušati nagoveštaje da bismo mogli da izgubimo i Evropsku uniju”.
Nacionalna politika, po njegovom mišljenju, katkad kao da luta.
„Stoga, treba reći, i možda je baš 9. mart prilika da se to kaže, da su Slobodan Milošević i njegov režim izgubili Kosovo. Ova demokratska vlast ni po koju cenu ne sme izgubiti EU”, kazao je Drašković.
Lider devetomartovskih demonstracija smatra da iskustvo tog događaja i cele prošle decenije pokazuje da samo snažna, demokratizovana Srbija može efikasno da se bori za nacionalne interese.
„Istorijsko iskustvo pokazalo je da se Srbija nije mogla braniti u Kninu, što je bila i jedna od osnovnih poruka 9. marta, već da su se interesi Srba na čitavom području bivše Jugoslavije mogli braniti isključivo demokratizacijom Srbije i stvaranjem saveznika u svetu”, rekao je Drašković.
Nacionalni interesi i danas se samo na taj način, kaže, mogu braniti i ostvariti.
On je ocenio da mnogi ideali za koje su se 1991. godine borili učesnici devetomartovskih demonstracija danas nisu ostvareni i da je nedovoljnim otklonom od Miloševićevog nasleđa došlo do „pronevere” tih ideala.
Prema njegovim rečima, upravo su učesnici devetomartovskih demonstracija i brojnih drugih protesta koji su obeležili naredne godine bili i najveće žrtve tranzicije.
„To su tadašnji mladi ljudi, mali privrednici, pošteni siromašni biznismeni, seljaci, radnici i njima je danas u Srbiji najteže. Profitirali su ratni profiteri, mnogi kriminalci, mafijaši, Miloševićevi tajkuni koji su postali politički i ekonomski vlasnici Srbije”, ocenio je lider SPO.
Deo razloga za takav ishod je, po njegovim rečima, i u pogrešnoj razvojnoj, ekonomskoj i fiskalnoj politici posle 5. oktobra 2000. godine.
Tanjug
[objavljeno: 09/03/2010]
