Izvor: S media, 10.Jul.2010, 12:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Danas 15 godina od zločina u Srebrenici
U nedelju, 11. jula, navršava se 15 godina od ulaska snaga Vojske Republike Srpske (VRS) u Srebrenicu, muslimansku enklavu u istočnoj BiH koja je formalno bila pod zaštitom Ujedinjenih nacija i u kojoj je, potom, izvršen masakr nad stanovništvom.
Napad na Srebrenicu počeo je 6. jula 1995. godine i završio se pet dana kasnije ulaskom generala Ratka Mladića u grad. Holandski bataljon UN bio je stacioniran u enklavi u vreme napada srpskih snaga.
Mladić >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << je tada televiziji sa Pala izjavio da se nalazi u "srpskoj Srebrenici", da grad "predaje srpskom narodu" i da je "došlo vreme za osvetu Turcima" na tom prostoru.
Prema optužnicama Haškog tribunala, vojnici pod komandom generala Mladića su do 19. jula organizovano i sistematski ubili oko 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka. Oko 30.000 žena i dece deportovano je za dva dana.
U izveštaju holandskih stručnjaka, objavljenom 10. aprila 2002, koji su istraživali okolnosti pada Srebrenice tokom rata u BiH, ocenjeno je da holandska vlada i UN snose deo odgovornosti za masakr Muslimana 1995. godine. Nakon toga holandska vlada i načelnik Generalštaba holandske vojske podneli su ostavke.
Krajem 2006. holandsko ministarstvo odbrane donelo je odluku da odlikuje 850 pripadnika holandskog bataljona, koji su 1995. bili stacionirani u vojnoj bazi Potočare. Većina tih vojnika odlikovanje je primila 4. decembra na ceremoniji u holandskom gradu Asenu, gde je otkrivena spomen ploča u njihovu čast, a neki od njih su odbili da prime odličja za angažman u Srebrenici.
U novembru 2004. vlada RS uputila je izvinjenje porodicama Bošnjaka stradalim u Srebrenici konstatujući da se u Srebrenici desio "zločin velikog obima". U izveštaju vladine Komisije za Srebrenicu navedeno je da je tokom ofanzive srpskih snaga na tadašnju "zaštićenu zonu" u julu 1995. ubijeno 7.800 Bošnjaka, kao i da su otkrivene 34 nove masovne grobnice.
Za genocid u Srebrenici 1995. optuženi su vodje bosanskih Srba Radovan Karadžić i general Ratko Mladić. Karadžić je uhapšen 21. jula 2008, nakon 13 godina skrivanja i izručen Haškom tribunalu, dok je Mladić i dalje van domašaja Tribunala.
Sudjenje Karadžiću počelo je 27. oktobra 2009. godine.
General Zdravko Tolimir, bivši pomoćnik Ratka Mladića i ratni šef obaveštajne službe Glavnog štaba VRS uhapšen je 31. maja 2007. i izručen Haškom tribunalu, gde mu je počelo sudjenje 26. februara 2010.
Za genocid na srebreničkim Mulimanima Haški tribunal je, u junu ove godine, osudio bivše oficire VRS Vujadina Popovića i Ljubišu Bearu na kaznu doživotnog zatvora. Istovremeno su osudjena i ostala petorica oficira Vojske i policije RS: Drago Nikolić na 35 godina zatvora, Ljubomir Borovčanin na 17, Vinko Pandurević na 13, Radivoje Miletić na 19 i Milan Gvero na pet godina zatvora.
Za zločine protiv čovečnosti u Srebrenici u toku je sudjenje i bivšem načelniku Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčilu Perišiću.
Za zločin u Srebrenici prvi je osudjen Dražen Erdemović, pripadnik 10. diverzantskog odreda VRS, koji je bio pod komandom Mladićevog Glavnog štaba.
U martu 1998. Erdemović je osudjen na pet godina zatvora, na osnovu priznanja da je učestvovao u masovnoj egzekuciji Muslimana iz Srebrenice 16. jula 1995. godine na poljoprivrednom dobru Branjevo kod Pilice. Prema njegovoj proceni, toga dana na tom mestu ubijeno je oko 1.200 muškaraca i dečaka.
General VRS Radislav Krstić osudjen je 2001. na 46 godina zatvora za genocid u Srebrenici, a četiri godine kasnije Žalbeno veće Tribunala donelo je novu presudu kojom je Krstić osudjen na 35 godina zatvora za pomaganje i podržavanje genocida.
Bila je to prva presuda Haškog tribunala za genocid.
General Krstić je u vreme zločina bio zamenik, a potom i komandant Drinskog korpusa VRS. Sudije su ocenile dokazanim da je general Krstić preuzeo komandu korpusa 13. jula 1995. i da su jedinice Drinskog korpusa i jednice Glavnog štaba VRS, od 13. do 19. jula 1995. ubile izmedju 7.500 i 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka.
Krstić je tokom sudjenja imenovao Ratka Mladića i još petoricu oficira kao odgovorne za pokolj Muslimana u Srebrenici.
Za zločine u Srebrenici Tribunal u Hagu osudio je bivše oficire VRS Momira Nikolića na 27 godina zatvora, Vidoja Blagojevića na 18, Dragana Obrenovića na 17 i Dragana Jokića na 9 godina zatvora.
U znak sećanja na ubijene Bošnjake, u Potočarima kod Srebrenice izgradjen je Memorijalni centar koji je zvanično otvorio bivši predsednik SAD Bil Klinton 20. septembra 2003. godine.
Na groblju u sklopu Memorijalnog centra, sahranjeni su tada posmrtni ostaci 107 identifikovanih žrtava. U tom centru je do sada sahranjeno 3.749 osoba.
Komemoraciji, povodom desetogodišnjice obeležavanja tog zločina, prisustvovalo je više od 50 predstavnika država i medjunarodnih organizacija, medju kojima je bio i predsednik Srbije Boris Tadić.
Komemoraciji nije prisustvovala bivšsa Glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla Del Ponte u znak protesta što su glavni osumnjičeni i dalje bili na slobodi, Radovan Karadžić i Ratko Mladić.
Bivši visoki predstavnik za BiH Kristijan Švarc-Šiling je uoči odlaska sa te dužnosti uveo zakon prema kojem Memorijalnim centrom, koji se nalazi u Potočarima u RS, upravlja država BiH i njen upravni odbor.
Početkom jula 2006. Vlada Srbije osudila je sve ratne zločine u jugoslovenskim ratovima, medju kojima su posebno pomenuti zločini u Srebrenici i Bratuncu.
Četiri godine kasnije, 31. marta 2010. Skupština Srbije usvojila je Deklaraciju kojom se osudjuje zločin nad bošnjačkim stanovništvom Srebrenice u julu 1995, na način utvrdjen presudom Medjunarodnog suda pravde.
Medjunarodni sud pravde u Hagu je 2007. doneo presudu prema kojoj je u Srebrenici počinjen genocid.
U junu 2007. porodice žrtava genocida u Srebrenici tužile su UN i Holandiju zato što su propustile da zaštite civile u toj enklavi. U postupku pred Holandskim sudom njihov zahtev je odbačen kao i zahtev da im se isplati odšteta za smrt bližnjih.
Odlukom Evropskog parlamenta, iz januara 2009, 11. jul je proglašen Danom sećanja na genocid u Srebrenici.
Državni parlament BIH proglasio je 11. jul danom sećanja u Federaciji BiH, ali ne i na teritoriji cele države, zbog protivljenja poslanika RS.
Skupština RS je četiri dana uoči obeležavanja 15. godišnjice masakra u Srebrenici odbila da usvoji rezoluciju kojom se osudjuje taj zločin.
