Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 16.Sep.2011, 17:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dan zaštite ozonskog omotača

BEOGRAD -

Međunarodni dan zaštite ozonskog omotača obeležava se danas pod sloganom "Isključivanje hlorofluorougljovodonika - prilika za uvođenje alternativnih rashladnih tehnologija", koji ukazuje na aktivnosti za smanjenje potrošnje tih štetnih materija kao supstanci koje oštećuju ozonski omotač i gasova sa efektom staklene bašte.

Srbija se pridružila obeležavanju tog značajnog datuma, preko Ozonske kancelarije u okviru Ministarstva životne sredine, rudarstva >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << i prostornog planiranja, zajedno sa ostalim državama potpisnicama Bečke konvencije o zaštiti ozonskog omotača i Montrealskog protokola o supstancama koje ga oštećuju, saopštilo je Ministarstvo za zaštitu životne sredine.

Flourovani ugljovodonici koji ne oštećuju ozonski omotač, ali značajno doprinose klimatskim promenama, su često korišćeni kao zamena za supstance koje oštećuju ozonski omotač.

Zbog toga se pitanje zaštite ozonskog omotača sve više posmatra kroz prizmu smanjenja uticaja na klimu, tako da se kao alternativne tehnologije biraju one koje doprinose rešavanju oba navedena ekološka problema.

Te tehnologije su napredne i poželjne sa aspekta zaštite životne sredine, očuvanja ozonskog omotača i energetske efikasnosti, a izborom alternativnih tehnologija smanjuje se ili potpuno eliminiše potrošnja supstanci koje oštećuju ozonski omotač, uz smanjenje nacionalnih energetskih troškova i pozitivne efekte na zaštitu klime.

Najviše se promovišu instalacije koje rade na bazi alternativnih, prirodnih rashladnih sredstava kao što su amonijak, ugljen dioksid i ugljovodonici.

Ozonski omotač predstavlja tanak zaštitni sloj oko Zemlje, sastavljen od molekula ozona i filtrira zračenje koje dolazi sa Sunca. Omotač propušta "dobro" zračenje, koje je preduslov za život na zemlji, a zadržava "loše" zračenje koje utiče na zdravlje ljudi i prvenstveno izaziva oboljenja kože i očiju.

Debljina ozonskog omotača u proseku je oko tri milimetra.

Razaranje ozonskog omotača je posledica zajedničkog dejstva različitih faktora, od kojih je ključni prisustvo određenih hemikalija u gornjim slojevima atmosfere.

Zbog te svoje osobine one se zajedničkim imenom nazivaju "supstance koje oštećuju ozonski omotač", a imale su široku primenu u rashladnim i sistemima za zaštitu od požara, kao rastvarači i potisni gasovi.

Zbog toga, mere kojima se štiti ozonski omotač formulisane su kroz Montrealski protokol, fokusirane su na smanjenje upotrebe i ispravno postupanje sa ovim supstancama, s ciljem da se što manja količina nađe u atmosferi.

Smanjivanje debljine ozonskog omotača predstavlja globalni problem, pri čemu debljina ozonskog omotača iznad neke tačke na Zemlji nije rezultat emisija sa te tačke, već ukupnih emisija supstanci koje oštećuju ozonski omotač.

Debljina ozonskog omotača iznad Srbije je relativno konstantna, uz određene sezonske varijacije, što je bio slučaj ovog proleća.

U poruci Generalnog sekretara UN Ban Ki Muna, povodom Međunarodnog dana zaštite ozonskog omotača, između ostalog se navodi da je Međunarodna zajednica usvojila Montrealski protokol o supstancama koje oštećuju ozonski omotač u cilju zaštite planete od štetnog ultraljubičastog zračenja.

Tokom više od 24 godine uspešne implementacije, Montrealski protokol je postepeno jačao, da bi obuhvatio isključivanje blizu 100 supstanci koje oštećuju ozonski omotač.

Poslednje dopune usvojene su 2007. godine, u cilju ubrzanog isključivanja hlorofluorougljovodonika (HCFC).

Stepen pozitivnog uticaja na klimu zavisi od izbora hemikalija i tehnologija koje će se koristiti kao zamena za HCFC, stoga isključivanje HCFC-a predstavlja jedinstvenu priliku za zemlje i industriju da dobiju najnovije tehnologije, koje ne samo da eliminišu supstance koje oštećuju ozonski omotač, već smanjuju energetske troškove i povećavaju pozitivne efekte po klimu.

Zemlje članice sada razmatraju dalje izmene i dopune, uključujući predlog uvođenja fluorovanih ugljovodonika, ili HFC-a, u odredbe Montrealskog protokola, na način da se dopune postojeće aktivnosti unutar Okvirne konvencije UN o promeni klime i njenog Kjoto protokola.

HFC-i ne oštećuju ozonski omotač, ali su gasovi sa visokim potencijalom globalnog zagrevanja i njihova potrošnja je u velikom porastu od kada se koriste kao zamena za HCFC-e.

Ban Ki Mun poziva zemlje članice i industrije da iskoriste priliku datu isključivanjem iz upotrebe HCFC-a i izbegnu uvođenje HFC-a gde god je moguće jer, kako je rekao, "samo ograničavanjem globalnih klimatskih promena, možemo se nadati dostizanju održivog razvoja za sve".

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...