Izvor: RTS, 02.Dec.2008, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dan ukidanja ropstva
Međunarodni dan ukidanja ropstva obeležava se danas svuda u svetu iako problem trgovine ljudima kao vid savremenog ropstva i dalje pogađa milione ljudi.
Međunarodni dan ukidanja ropstva, danas se obeležava širom sveta u znak podsećanja na dan usvajanja Konvencije Ujedinjenih nacija za suzbijanje trgovine ljudima i eksploatacije prostitucije 1949. godine.
Iako je u članu 4. Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima navedeno da niko ne sme biti držan u ropskom >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << odnosu i da je zabranjen svaki oblik ropstva i trgovine robljem, problem trgovine ljudima, kao oblika savremenog ropstva, pogađa godišnje milione ljudi, žena i dece.
Srbija nije izuzetak kada je reč o trgovini ljudima, a jedan od načina borbe sa tim problemom je pooštravanje kaznene politike u slučajevima trgovine ljudima prema počiniocima tog krivičnog dela.
Neadekvatna kaznena politika
Prema rečima glavnog policijskog inspektora Odeljenja za suzbijanje prekograničnog kriminala i kriminalističko obaveštajne poslove Srbije Snežane Elez, MUP je inicirao promenu zakona radi povećanja minimuma predviđene kazne zatvora sa najmanje tri godine na kaznu od najmanje pet godina kako je to bilo prethodno sankcionisano.
Elezova je rekla da je u većini slučajeva je problematična i neadekvatna kaznena politika, , dodavši da po vidovima eksploatacije žrtava najzastupljenija seksualna eksploatacija.
Ona je istakla da su ove godine za ta krivična dela podnete četiri krivične prijave, po tri zbog prosjačenja i prinudne udaje, a dve prijave za eksploataciju.
Prema njenim rečima, najzastupljenija je seksualna eksploatacija žrtava, ali su sve prisutniji prinudni rad i regrutovanje dece žrtava koja su prisiljena da se bave džeparenjem i prosjačenjem.
Elezova je navela da je Srbija od uvođenja krivičnog dela trgovine ljudima u krivično zakonodavstvo ostvarila značajne rezultate kad je reč o procesuiranju trgovaca ljudima, otkrivanju žrtava i pružanju pomoći u njihovoj reintegraciji.
Žrtve uglavnom sa ovih prostora
Inspektorka je rekla da su do 2004. godine žrtve trgovine ljudima radi seksualne eksploatacije bile uglavnom iz istočnoevropskih zemalja, ali da se trend promenio posle uvođenja viznih režima Rumuniji i Moldaviji, tako da su od tada žrtve uglavnom sa ovih prostora.
"Žrtve trgovine ljudima ne znaju da će to postati, a posebno su osetljive osobe koje pripadaju marginalizovanim grupama", kazala je Elezova.
Kritične grupe su, prema njenim rečima, maloletne osobe bez roditelja, staratelja i bliskih rođaka za kojima nema ko da traga, odnosno koja nemaju kome da se obrate za pomoć, mada se žrtve često vrbuju putem interneta i oglasa kojima se nude, navodno, dobro plaćeni poslovi u zapadnoj Evropi.
Radi uspešnijeg suzbijanja velikog društvenog problema, koji je jedan od najunosnijih oblika kriminala, u vrhu liste po profitu, Elezova ističe neophodnost većeg stepena međunarodne policijske saradnje i jačanje veza sa nevladinim sektorom i međunarodnim faktorima.
Ona podseća da su zvaničnici Saveta Evrope saopštili da u Evropi svake godine više od 600.000 ljudi postanu žrtve, među kojima je više od 80 odsto žena.
