Izvor: RTS, 23.Apr.2009, 18:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dan u slavu knjige
Obeležava se Svetski dan knjige i autorskih prava. Daleke 1616. godine, na današnji dan, preminula dva "besmrtna" književnika zapadne civilizacije Vilijem Šekspir i Migel de Servantes. U nameri da podstakne čitanje, UNESKO 1995. godine proglasio 23. april praznikom pisane reči. Prigodne programe organizuje Biblioteka grada, Zadužbina Dositej Obradović, Instituti Servantes i Gete.
Svet nastavlja tradiciju započetu u Kataloniji 1926. godine, kada su knjižari Barselone odlučili >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da 23. april obeleže kao Svetski dan knjige. Naime, dvojica velikana svetske književnosti, Vilijem Šekspir i Migel de Servantes, preminuli su istog dana, iste godine - 23. aprila 1616.
Katalonski knjižari su tradiciju započeli tako što su svakom kupcu, koji na taj dan kupi knjigu, poklonili po jedan cvet.
UNESKO 1995. donesi odluku o proglašenju 23. aprila za Svetski dan knjige i autorskih prava, a pre nekoliko godina ovaj datum je ušao u kalendar kulturnih dešavanja u Beogradu. Priključuju mu se postepeno i druga mesta u Srbiji.
Prigodnim programima i Beograd obeležava Svetski dan knjige.
Javne ličnosti kao što su Gordan Kičić, Radmila Hrustanović, Ljubica Arsić i Slađana Milošević okušale su se danas u poslu bibliotekara, učestvujući u akciji "Mi smo u biblioteci" u Biblioteci grada Beograda na odeljenju za rad sa korisnicima.
U početku, najbrojnije "mušterije" bile su novinarske ekipe, a kasnije su im se u većem broju pridružili građani.
U izjavama novinskoj agenciji Beta, učesnici akcije su isticali da ih rad u biblioteci približava običnim građanima, te da im omogućava razmenu iskustava.
Takođe su ukazivali na važnost pravog pristupa čitaocima, posebno onim mlađim, kako bi se kod njih pobudilo trajno interesovanje za knjige i književnost.
Prema rečima Gordana Kičića, važnost uključivanja javnih ličnosti u kampanje poput "Mi smo u biblioteci" sastoji se u skretanju pažnje "nekim klincima, koji nemaju kulturu čitanja" da čitaju češće i redovnije.
Za Ljubicu Arsić, to je prilika da javne ličnosti sa običnim ljudima govore o knjigama, da promovišu čitanje i pokažu mladima da je knjiga neophodna za život.
Za Radmilu Hrustanović, "dobar bibliotekar je kao dobar trgovac" i on mora da uđe u priču sa onim koji hoće nešto da iznajmi.
