Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 27.Jan.2013, 18:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dan sećanja na žrtve holokausta

BEOGRAD, VARŠAVA -

Centralna državna komemorativna ceremonija održana je danas na "Starom sajmištu" u Beogradu polaganjem venaca i odavanjem počasti žrtvama holokausta, a predsednik Skupštine Srbije Nebojša Stefanović poručio je da ovaj dan mora da bude poziv na pamćenje, jer su mnogi brutalni zločini ostali bez kazne, pokajanja i obeležja.

"Monstruozni plan uništenja celog jevrejskog naroda, ali i pripadnika drugih naroda obavezuje nas da stalno edukujemo mlade >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << i ističemo različitosti, kao nešto što spaja ljude u nadi da se takva zla nikad više neće ponoviti", naglasio je Stefanović na "Starom sajmištu" povodom obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na žrtve holokausta u Srbiji.

Od zaborava se moraju sačuvati i zločini nad Srbima - logori, pogubljenja, pokrštavanja...

Od zaborava se, kako je istakao, moraju sačuvati i zločini nad Srbima u Drugom svetskom ratu - koncentracioni logori, deportacije, masovna pogubljenja, progoni, nasilna pokrštavanja i drugi zločini.

"Mi možemo duboko da saosećamo sa porodicama jevrejskog naroda i razumemo njihovu patnju. Ovaj dan mora da bude poziv na pamćenje, jer su mnogi ostali bez kazne, pokajanja i obeležja", poručio je predsednik srpskog parlamenta.

Na Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta, kako je ukazao, sećamo se žrtava logora i svih žrtava "ovih strašnih mesta koji su dali svoje živote u Drugom svetskom ratu".

"Sećamo se i Aušvica, Jasenovca, žrtava u Novom Sadu, Jajincima, Starom Sajmištu, sećamo ih se sa velikom tugom", rekao je Stefanović.

Žrtve holokausta i logora smrti, kako je rekao, strašna su istina o najdubljem padu čovečanstva, simbolu zločina nad milionima ljudi, jedan su od najmračnijih perioda u istoriji čovečanstva.

"Želim da verujem da će sećanje na smrt i patnje žrtava obavezati nove generacije da se suprotstavljaju svakom obliku predrasuda, rasizma, šovinizma, antisemitizma i iracionalne mržnje. Želimo bolji svet, bolje budućnosti i pomirenje u kome nikada više neće biti žrtava kakvih je bilo u holokaustu. Zato ovakvi događaji ne smeju da se zaborave kako se nikada više ne bi ponovili", poručio je Stefanović.

Nastavak izgradnje memorijalnog kompleksa "Staro sajmište"

Predsednik Skupštine grada Beograda Aleksandar Antić ponovio je da će grad u saradnju sa Republikom nastaviti aktivnosti na izgradnji memorijalnog kompleksa "Staro sajmište".

"Ostajemo odlučni u ideji da predložimo Republici donošenje zakona o formiranju memorijalnog kompleksa koji bi bio neophodan preduslov, jer na osnovu njega možemo da proglasimo javni interes i da uđemo u rešavanje imovinsko pravnih poslova na tom području, da urbanistički rešimo sva sporna pitanja i da konačno zajedno krenemo u izgradnju memorijalnog kompleksa", rekao je Antić.

On je novinarima, posle polaganja venca na Spomenik žrtvama holokausta, rekao da takav memorijalni kompleks treba da bude "jedno tužno mesto sećanja na veliku žrtvu koju je i Beograd i cela Srbija dala tokom Drugog svetskog rata".

Predsednik gradske skupštine je ukazao da se sa puno prava može istaći činjenica da u Srbiji i Beogradu nema antisemitizma i da nisu ugrožena bilo koja vrsta ljudskih, verskih i nacionalnih prava i sloboda.

Ukazujući da je veliki broj Jevreja, ali i Roma, Rusa, Poljaka, Srba dao svoj život tokom Drugog svetskog rata, Antić je naglasio da Srbija kao društvo i kao narod ima obavezu da pamti žrtve i da im se poklanja, ali i da gradi društvo u kojem će antifašizam i antifašističke vrednosti imati posebno mesto.

"Da gradimo društvo u kome ćemo se boriti protiv bilo koje vrste ugrožavanja ljudskih prava i slobode", poručio je Antić.

Pored predsednika parlamenta koji je položio venac sa porukom "nevinim žrtvama holokausta" i predsednika gradske skupštine, vence na Spomenik žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu položili su i predstavnici ambasada Izraela i Nemačke, opštine Novi Beograd, kao i predstavnici jevrejskih organizacija.

Sećanje na stradanje banatskih Jevreja

Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta obeležen je danas u Zrenjaninu polaganjem venaca na spomen-ploču postavljenu u Jevrejskoj ulici, na mestu gde se do rušenja 1941. nalazila sinagoga.

U ime Grada Zrenjanina vence su položili i odali počast stradalim Jevrejima zamenici gradonačelnika Zrenjanina Darko Karan i David Dimčić, kao i predstavnici Jevrejske opštine i Lige socijaldemokrata Vojvodine.

Fašisti su tu velelepnu sinagogu srušili ubrzo posle okupacije Zrenjanina, tadašnjeg Petrovgrada, u proleće 1941. godine.

Iz tog banatskog grada krajem avgusta 1941. godine, Begejom je nasilno odvezeno oko 1.300 Jevreja na put bez povratka - u nacističke logore smrti.

Ceremonija je započela intoniranjem državne himne "Bože pravde", održan je i kratak umetnički program pod nazivom "Sećajte se narodi sveta" u realizaciji Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, a prisustvovali su i preživele žrtve holokausta, njihovi potomci, predstavnici Saveza jevrejskih opština...

Benedikt XVI: Sećanje na holokaust treba da bude opomena

Poglavar Rimokatoličke crkve Benedikt XVI je rekao da svest o toj tragediji u holokaustutreba uvek da bude opomena, kako se takvi užasi više nikada ne bi ponovili.

"Sećanje na tu tragediju, koja je nemilosrdno pre svega pogodila jevrejski narod, za sve treba da bude opomena, kako se užasi prošlosti ne bi ponovili", rekao je Benedikt XVI na Trgu Svetog Petra u Vatikanu.

On je izrazio želju da se prevaziđe svaka vrsta rasizma i mržnje i da budu osnaženi poštovanje i dostojanstvo ljudi.

Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je juče da je Nemačka večno odgovorna da zločine nemačkog nacional-socijalizma, kao i da je neophodno suočavanje te zemlje sa onim što je počinila za vreme Drugog svetskog rata.

"Naravno da smo večno odgovorni za zločine nacional-socijalizma, za žrtve tokom Drugog svetskog rata, a pre svega, za holokaust", rekla je Merkelova u audio poruci emitovanoj na njenom veb sajtu juče, nekoliko dana pred godišnjicu dolaska na vlast Adolfa Hitlera, koji je za kancelara imenovan 30. januara 1933. godine.

Prema rečima Angele Merkel, činjenicu da je Nemačka odgovorna za zločine tokom Drugog svetskog rata treba iznova ponavljati svakoj generaciji kako rasizam i antisemitizam više nikada ne bi imali "nikakve šanse".

Ešton: Holokaust najmračniji period evropske istorije

Šefica evropske diplomatije Ketrin Ešton odala je danas, povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve holokausta, poštu "svakom od šest miliona brutalno ubijenih u najmračnijem periodu evropske istorije", saopšteno je iz njenog kabineta.

"Takođe, želim da odam posebnu poštu preživelima holokausta, koji nas podsećaju na ovu tragediju koju ne smemo nikada da zaboravimo. Na Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta, sećamo se da ovaj zločin nije počinilo par pojedinaca. Mnogi su učeštvovali direktno ili indirektno, i mnogo više njih je dozvolilo da se desi", navela je Ešton.

Ona je ukazala da je "genocid izazvan nasiljem nekih i ravnodušnošću drugih".

Ešton je dodala da se danas slave i "akti hrabrosti i žrtve koje su obasjale Evropu: susedi koji su spasavali porodice, poslodavci koji su spasavali svoje zaposlene i svi koji su štitili svoje sugrađane".

"Ti akti su dokaz da nismo bespomoćni pred zlom. To je lekcija koja mora da nas vodi danas; ne samo da se sećamo zločina iz prošlosti, već i da se posvetimo sprečavanju svih oblika mržnje i borimo se za fundamentalna prava i slobode u našem vremenu", poručila je Ešton u saopštenju.

Drugi svetski rat odneo šest miliona nedužnih žrtava - pripadnika jevrejskog naroda

Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta ustanovljen je 1. novembra 2005. godine rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, a obeležava se na dan kada je 1945. godine oslobođen Aušvic-Birkenau, najozloglašeniji logor smrti u porobljenoj Evropi.

Opredeljujući se za dan kada je 1945. godine oslobođen Aušvic-Birkenau, GS UN rukovodila se potrebom reafirmacije ljudskih prava, prevencije i kažnjavanja zločina genocida, kao i stalno prisutne opasnosti od rasne, nacionalne i verske mržnje zasnovanih na predrasudama.

Drugi svetski rat odneo je, pored ostalog, preko šest miliona nedužnih žrtava - pripadnika jevrejskog naroda.

Aušvic, Treblinka, Mauthauzen, Dahau, Majdanek, Jasenovac, Staro Sajmište, Jajinci, logor "Crveni Krst" u Nišu samo su neka od masovnih stratišta nevinih žrtava.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

Vesti-online.com: "Da se zločini nikada ne ponove"