Izvor: RTS, 27.Jan.2010, 09:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dan sećanja na žrtve Holokausta
Žrtve nacističkih logora smrti bili su Jevreji, Romi, Sloveni, politički neistomišljenici, homoseksualaci, invalidi i hendikepirani, ukupno između devet i 11 miliona ljudi. Komemoraciji u Aušvicu prisustvovalo 150 preživelih logoraša, poljski državni vrh i zvaničnici 45 zemalja.
Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta obeležava se kao dan kada je, 27. januara 1945. godine sovjetska Crvena armija oslobodila kompleks nacističkih koncetracione logore Aušvic - Birkenau.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << />
Na današnji dan, pre 65 godina, otkrivena "nacistička surovost bez presedana", izjavio je papa Benedikt XVI.
"Kroz vrata nacističkog logora Aušvic, 27. januara 1945. godine, nedaleko od poljskog grada Osvjenćima, izašlo nekoliko preživelih. Taj događaj i svedočenja preživelih, svetu su otkrili strašne zločine koje su u koncentracionim logorima izvršili nacisti", rekao je Benedikt XVI.
Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta treba da podseti na "planirano uništenje Jevreja i da oda poštu onima koji su po cenu svog života štitili progonjene i pokušavali da se suprotstave ubilačkom nerazumu", istako je poglavar Rimokatoličke crkve.
Mreža koncentracionih logora Aušvic - Birkenau predstavlja najveći kompleks nacističkih koncentracionih logora za masovno uništenje. Nalazi se u južnoj Poljskoj, nedaleko od Krakova.
U Aušvic je deportovano oko 1,3 miliona ljudi iz raznih delova Evrope, od kojih je 1,1 milion pobijeno. U logoru je usmrćeno milion Jevreja. Među stradalima je oko 20.000 Roma i više od 80.000 Poljaka.
Većina žrtava ubijana je odmah po dolasku, u gasnim komorama, u kojima je korišćen gas "ciklon B". Logoraši su mučeni, izgladnjivani do smrti, živi spaljivani, streljeni, umirali od prinudnog rada i u medicinskim eksperimentima.
Sačuvani objekti logora su pod zaštitom Državnog muzeja Aušvic-Birkenau, osnovanog 1947. godine, koji ima i funkciju istraživačkog centra za proučavanje holokausta.
Unesko je 1979. godine proglasio logor delom Svetske bašptine, pod imenom "Aušvic-Birkenau, nemački nacistički koncentracioni logor smrti".
Komemoraciji u Aušvicu prisustvovalo je 150 preživelih logoraša, poljski državni vrh, premijer Izraela Benjamin Netanjahu i zvaničnici 45 zemalja. Skup je počeo obraćanjem Vladislava Bartoševskog i Marjana Turskog, Poljaka i poljskog Jevrejina koji su preživeli pakao tog logora.
"Želimo da verujemo da će sećanje na teško shvatljivu sudbinu logoraša i žrtava ovog mesta obavezivati nova pokolenja da žive poštujući ljudsko dostojanstvo i da se suprotstave mržnje, svim oblicima ksenofobije i antisemitizma", rekao je Bartoševski, koji je i bivši šef poljske diplomatije.
Poljski predsednik Leh Kačinjski podsetio da holokaust nije nikako bio samo lanac pojedinačnih ratnih zločina.
"To je bio zločin koji je izvršila nemačka država, tadašnji Treći rajh. Treba imati na umu da nije istina da je uvek u pravu onaj ko je moćan", rekao je Kačinjski, apelujući na svet da ne zaboravi da su tu stravičnu sudbinu ljudi režirali ljudima.
Premijer Izraela Benjamin Netanijahu poručio je da je šoa, kako Jevreji nazivaju nacistički genocid, naučio njegov narod da ubilačko zlo mora da se zaustavi što pre, kako ne bi stiglo da ostvari svoj plan.
"Sve prosvećene nacije moraju da usvoje tu lekciju. Jevrejski narod je naučio da mora da upozorava druge narode ali istovremeno da bude spreman da se sam brani", rekao je Netanijahu.
Centralna komemoracija je završena recitovanjem kadiša, jevrejske molitve za mrtve, i zajedničkom molitvom Jevreja i hrišćana.
Pamćenje, odgovornost, obrazovanje
U Centru za dijalog i molitve u Aušvicu organizovana je konferencija "Aušvic - pamćenje, odgovornost, obrazovanje", na kojoj su učestvovali predstavnici 35 zemalja i Agencije za osnovna prava Evropske unije.
Ministri iz Poljske, Izraela, Rusije, Švajcarske, Kanade, Hrvatske, Grčke, Slovenije i Srbije, koju je predstavljao ministar kulture Nebojša Bradić, izneli su iskustva svojih zemalja u uključivanju teme holokausta, stradanja Jevreja i zločina iz Drugog svetskog rata u nastavu u osnovnim i srednjim školama.
U Operi u Krakovu održan je Međunarodni forum o holokaustu "Pusti moj narod da živi", u organizaciji Evropskog jevrejskog kongresa, Svetskog foruma holokausta i izraelskog instituta Jad Vašem.
Varšava se takođe uključila u odavanje pošte žrtvama Aušvica i holokausta, skupom pred Spomenikom junacima varšavskog geta.
Predsednik Izraela Šimon Peres održao je govor u Berlinu, u nemačkom saveznom parlamentu Bundestagu. Peres je pozvao da se kazne svi živi nacistički ratni zločinci, istakavši da taj zahtev za njegovu zemlju "nije osveta, već potez od značaja za vaspitanje".
Vanrednoj sednici parlamenta prisustvovali su predsednici njegova oba doma, nemački predsednik Horst Keler i kancelarka Angela Merkel.
Goreskna priroda holokausta
Visoki komesar UN za ljudska prava Navi Pilej, u izjavi povodom Dana sećanja, podsetila je da je prošlo više od 60 godina otkako je sistematski pobijena jedna trećina jevrejskog naroda i, na stotine hiljada, drugih žrtava, uključujući Rome i slovenske narode.
Među žrtvama holokausta su i ljudi sa posebnim potrebama, komunisti, homoseksualaci i drugi politički neistomišljenici, navela je ona, istakavši da "goresknu prirodu i veličinu holokausta ni na koji način ne umanjuje protok vremena".
Pilej je istakla da sećanje na žrtve holokausta i događaje koji su mu prethodili pomaže "da budemo oprezni sa ispadima antisemitizma i diskriminacije i da sprečimo eskalacije predrasuda koje bi eventualno mogle dovesti do genocida".
Rezolucija Ujedinjenih nacija, kojom je 1. novembra 2005. godine ustanovljen Dan sećanja, osuđuje sve oblike netolerancije, podstrekivanja, uznemiravanja ili nasilja nad osobama i zajednicama zasnovanim na etničkoj i religijskoj pripadnosti.
O holokaustu i ljudskim pravima
Holokaust i ljudska prava trebalo bi da se u nastavnim programima evropskih škola nađu kao povezane teme, apelovala je, uoči međunarodnog Dana sećanja, Agencija za osnovna prava Evropske unije.
Škole moraju da počkažu mlađim naraštajima da su tragični istorijski događaji, povezani sa pitanjem osnovnih ljudskih prava i sloboda.
"U sadašnjim nastavnim programima ne odražava se povezanost krupnih istorijskih događaja, kao što je holokaust, i ljudskih prava. Ako bi nam pošlo za rukom da tu vezu pokažemo, mladi ljudi u EU mogli bi potpunije da razumeju svoju prošlost, što će im dozvoliti da zajedno grade budućnost", rekao je direktor Agencije Morten Kjerum.
Uoči 65. godišnjice oslobođenja Aušvica sprovedeno je prvo veliko istraživanje među učenicima u zemljama EU, koje je pokazalo da je vrlo važno da se lekcije o ljudskim pravima i istoriji organizuju upravo na takvim mestima kao što je Muzej logora Aušvic.
"Tu zaista može da se oseti atmosfera koja je ključna za proces učenja. Kada nešto osetiš, neće ti iščeznuti iz sećanja", rekli su u anketi učitelji iz Amsterdama.
