Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 30.Avg.2011, 04:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dan sećanja na nestale

BEOGRAD/GRAČANICA -

Međunarodni dan nestalih, 30. avgust, u Srbiji je biti obeležen skupovima i protestima u Beogradu i Gračanici, sa kojih je vladama zemalja regiona upućen zahtev da se efikasnije posvete rasvetljavanju sudbine otetih i nestalih i kažnjavanju odgovornih za ove zločine.

Šef regionalne kancelarije Međunarodnog komiteta Crvenog krsta Dragana Kojić izjavila je Tanjugu da je u proteklih godinu dana na području zapadnog Balkana rešena sudbina svega 970 >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << nestalih osoba.

Sudbina nestalih treba da bude prioritet u dijalogu

Porodice kidnapovanih i nestalih sa Kosova i Metohije zatražile su danas da pitanje rasvetljavanja sudbine članova njihovih porodica bude prioritet u dijalogu Beograda i Prištine.

Na skupu povodom Međunarodnog dana nestalih, koji je održan u Gračanici, od posrednika EU Roberta Kupera je zatraženo da pitanje rasvetljavanja sudbine kidnapovanih i nestalih bude prioritet u briselskom dijalogu i da članovi porodica budu prisutni na sastanku kada se o toj temi bude razgovaralo.

Koordinator Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih Milorad Trifunović izjavio je da su porodice nezadovoljne procesom rasvetljavanja sudbine nestalih.

Zahtevi porodica nestalih upućeni EU

Regionalna Koordinacija udruženja porodica nestalih sa područja bivše Jugoslavije zatražila je danas od Evropske unije da ne dozvoli nijednoj državi regiona da postane njen član dok ne reši sudbinu nestalih osoba za koje je odgovorna.

Zahtev je iznet u otvorenom pismu upućenom sa skupa kojim je, na Trgu Nikole Pašića u Beogradu, obeležen Međunarodni dan nestalih.

Pismo je pročitala član Upravnog odbora Regionalne Koordinacije udruženja nestalih Olgica Božanić, dan ranije je poruka istovetnog sadržaja upućena sa skupa porodica nestalih u Brčkom (BiH), a danas će to isto biti učinjeno i na skupu u Petrinji (Hrvatska).

Porodice nestalih s područja bivše Jugoslavije su, takođe, pozvale Komisiju EU da "pojača pritisak na vlade zemalja zapadnog Balkana kako bi ostvarile puno veći i iskren napor u lociranju, ekshumaciji i identifikaciji nestalih osoba".

Od svih vlasti država regiona je zatraženo da se suoče s prošlošću i istinom o stradanjima u proteklom ratu, ne obazirući se na političke interese.

Od predstavnika izvršne i zakonodavne vlasti i političkih partija u tim zemljama porodice nestalih su zatražile "da prestanu sa licitiranjem i zloupotrebom žrtava kreirajući kojekakve spiskove žrtava i plasirajući lažna obećanja radi sitnog profesionalnog ili ličnog interesa".

U otvorenom pismu porodice nestalih su istakle da njihova agonija i dalje traje, iako je proteklo 20 godina od izbijanja sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, 16 od njihovog završetka i 12 od usvajanja Rezolucije Saveta bezbednosti UN o statusu KiM.

Da bi ta patnja bila još veća, kako su istakli, naredbodavci i izvršioci zločina uzeli su sebi za pravo da posmrtne ostatke njihovih najmilijih "po nekoliko puta skrnave, premeštaju i zameću trag".

Time su nestalima, "osim prava na život, uzeli pravo na identitet, a nama serviraju neizvesnost, koja je teža i od najcrnje istine", navedeno je u otvorenom pismu.

"Preživeli članovi porodica nestalih svesni su da je sve to učinjeno zbog politike i da je rešenje u politici, kod političkih moćnika" i zato su insistirali da političari u zemljama regiona "počnu da govore jezikom istine, radi bolje budućnosti svih nas".

Pored toga, uputili su molbu svima koji imaju bilo kakva saznanja od pomoći za rasvetljavanje sudbine nestalih da skupe hrabrost i nađu način da, barem anonimno, kažu istinu, a informacije kojima raspolažu proslede nadležnim telima i organima koji tragaju za nestalima.

"Vest o otetim članovima porodice čekamo 13 godina i tražimo samo istinu, ma kakva ona bila", rekao je Trifunović.

On je u ime porodica kidnapovanih i nestalih zatražio i od vlasti u Beogradu i Prištini da učini sve kako bi se istražile lokacije za koje se sumnja da se tamo nalaze ostaci nestalih.

"Molimo pregovarače Borka Stefanovića i Editu Tahiri da pitanje rasvetljavanje sudbine nestalih i kidnapovanih bude prioritet, a od Kupera tražimo da ovo pitanje stavi na dnevni red kao prioritetno u budućem dijalogu Beograda i Prištine u Briselu", rekao je Trifunović.

On je ukazao na to da na Kosovu i Metohiji ne postoji adekvatna zaštita svedoka zbog čega mnogi ne smeju da svedoče o stradanjima Srba tokom 1998. i 1999. godine u pokrajini.

Vojislav Živković iz sela Gotovuše kod Brezovice, kome su nestali braća Vlastimir i Paun, kaže za Tanjug da nada da su oni živi i dalje postoji, ali da je svakog dana sve manja.

On je kazao da su njegova dva brata kidnapovana u Uroševcu 26. septembra 1999. godine i da nema nikakve vesti o njihovoj sudbini do danas.

"Teško je živeti sa zebnjom i činjenicom da ništa ne znam o svojoj braći već toliko godina", rekao je Živković.

Na skupu koji je održan u centru Gračanice, porodice kidnapovanih i nestalih nosile su slike bližnjih koji su nestali tokom 1998. i 1999. godine.

Kako je na skupu rečeno, na Kosovu i Metohiji je nepoznata sudbina 1.808 lica, među kojima 537 Srba i drugih nealbanaca.

Porodice nestalih traže jedinstvenu bazu podataka

Nezadovoljna dinamikom rasvetljavanja sudbine nestalih, srpska udruženja porodica nestalih u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije zatražila su danas da države otvore sve athive i formiraju jedinstvenu bazu podataka, kako bi se ubrzao i okončao ovaj proces.

Predsednica Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih Nataša Šćepanović navela je, na konferenciji za novinare posvećenoj Međunarodnom danu nestalih, da je to neophodno jer se i dalje "oteže" sa otvaranjem poznatih grobnih mesta, ekshumacijama i identifikacijama žrtava.

Ona je precizirala da se među 13.714 nestalih osoba, za kojima se još traga, nalazi više od 4.000 Srba. Od toga se u Bosni i Hercegovini traga za 1.756 Srba, u Hrvatskoj za 2.130 i na Kosovu i Metohiji za 521 osobom, uglavnom srpskim žrtvama, ali i Romina i drugim nealbancima.

Predsednica Odbora zarobljenih i poginulih u Republici Srpskoj Dobrinka Trifković je navela da se u spomen-kosturnicama u BiH nalazi 630 neidentifikovanih posmrtnih ostataka nestalih Srba.

Srpska udruženja porodica nestalih, naglasila je, nezadovoljna su radom Instituta za nestale u BiH, s obzirom na to da je u poslednje tri godine identifikovao posmrtne ostatke 3.300 Bošnjaka, a samo 70 Srba, s tim što je u istom periodu ekshumirano svega osam tela osoba srpske nacionalnosti.

Trifković je istakla da nema nikakvog opravdanja za ovako spore identifikacije Srba, pošto je 90 odsto porodica žrtava dalo uzorke krvi.

Predstavnik Udruženja nestalih "Suza" Dragan Pjevač je naveo da se u Zagrebu čeka na identifikaciju još 369 posmrtnih ostataka Srba i da nadležni do danas nisu ekshumirali 385 poznatih grobnica.

Kada bi to bilo učinjeno, kako je rekao, bila bi razrešena sudbina još 750 nestalih Srba u Hrvatskoj.

"Do sada je u Hrvatskoj iskopano ukupno 969 zemnih ostataka, od toga prošle godine 74, a ove, nažalost, samo 48", precizirao je Pjevač.

On je pohvalio napore predsednika Srbije Borisa Tadića zbog truda da tokom svakog razgovara sa hrvatskim zvaničnicima insistira na rešavanju problema nestalih.

Pjevač je ukazao na činjenicu da porodice nestalih nisu zadovoljne radom nadležnih struktura za ovu problematiku u Srbiji i, takođe, zamerio medijima u Srbiji da ne posvećuju dovoljno pažnje pitanjima otetih i nestalih.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

RTS: Dan sećanja na nestale

Studio B: Zahtevi porodica nestalih upućeni Evropskoj uniji