Izvor: Studio B, 18.Okt.2013, 07:49   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dan posvećen žrtvama trgovine ljudima

Za prvih šest meseci ove godine u Srbiji je identifikovano 65 žrtava i potencijalnih žrtava trgovine ljudima.

Na Evropski dan borbe protiv trgovine ljudima, 18. oktobar, upozorava se da trgovina ljudima pogađa sve u društvu i da žrtva može da postane svako.

 

Direktorka Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima Sanja Kljajić rekla je da je u prošloj godini identifikovano 79 žrtava koje su uglavnom eksploatisane seksualno, radno, putem sklapanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << prinudnog braka, prosjačenja, a da je u prvih šest meseci ove godine identifikovano 65 žrtava i potencijalnih žrtava trgovine ljudima.

"Za prvih šest meseci u Srbiji identifikovane su 53 žrtve i 12 potencijalnih žrtava", rekla je Kljajić upozoravajući da su najugroženije marginalizovane grupe stanovništva, ali da, ipak, trgovina ljudima pogađa sve u društvu.

 

Ona je istakla i da je od 53 slučaja, u kojima su identifikovane žrtve, seksualna eksplatacija bila zastupljena u 19, a radna u 20 slučajeva.

 

Navodeći da pažnja treba da se obrati i na žrtve prinudnog sklapanja braka, Kljajić je ukazala da je u prvih šest meseci ove godine zabeležen jedan takav slučaj, a prošle godine šest.

I Elena Krsmanović iz organizacije Astra kaže da su prošle godine imali rekordan broj poziva na SOS telefon - više od 3.000, a da je trend nastavljen i ove godine.

 

Ona smatra da je razlog tome veće poverenje građana u Astru, ali i veći broj slučajeva jer je situacija takva da trgovina ljudima ima uslova da cveta zbog migracija koje prolaze balkanskomm rutom, siromaštva i nezaposlenosti u zemlji.

Krsmanović je istakla da se toj nevladinoj organizaciji nekada javljaju članovi porodice koji sumnjaju da je neko od njihovih bližnjih nestao u lancu trgovine ljudima, a da često pomoć potraže i same žrtve.

 

''Pozivi su različiti. Zovu nas i ljudi koji žele da idu u inostranstvo da rade ili su deo razmene studenata sa ciljem da se informišu o merama zaštite od trgovine ljudima'', rekla je Krsmanović.

 

Ona je navela i da su klijenti, odnosno tipične žrtve trgovine ljudima uglavnom žene, te da je 76 odsto žrtava, uglavnom žena i devojčica, seksualno eksploatisano.

"Imamo slučajeve radne eksploatacije gde su najveći broj žrtava muškarci - od 13 do 15 odsto, kod prinudne prošnje žrtve su najčesće maloletna lica ili osobe sa nekim invaliditetom - oko šest odsto, a sličan procenat je i kada su u pitanju žene koje su prodate kako bi neko s njima stupio u brak'', rekla je Krsmanović.

 

Prema njenim rečima, ostali oblici trgovine ljudima uključuju prodaju beba čime će se Astra više baviti u narednom periodu.

 

Sagovornice Tanjuga su se složile i da su najugroženiji predstavnici marginalizovanih grupa, ali i upozorile da taj problem pogađa sve u društvu.

 

Napominjući da su najugroženije marginalizovane grupe stanovništva, odnosno populacija koja potiče iz disfunkcionalnih, siromašnih porodica gde je prisutna nezaposlenost, loša materijalna situacija, Kljajić je rekla da se trgovina ljudima ne dešava "tamo nekom, već da je prisutna ovde i pogađa sve nas".

 

Kao primer, direktorka Centra je ukazala da postoje slučajevi u kojima su žrtve deca sa beogradskog asfalta, sa završenom srednjom školom, iz porodica koje se ne mogu okarakterisati kao disfunkcionalne.

 

"Postoji više predrasuda koje se trudimo da razbijemo zato što žrtve trgovine ljudima nisu samo naivne devojke koje žele brzu zaradu. Trgovina ljudima može da se desi svakom. Neko ko nije obrazovan ili ko je imao situaciju nasilja u porodici je možda pod većim rizikom, ali smo imali žrtve koje su završile i po dva fakulteta pa su se našle u lancu trgovine ljudima'', rekla je Krsmanović.

 

Ona je ocenila da su trgovci ljudima perfidni i da imaju načina da svakome ponude ono što želi, a da se ne mogu kriviti ljudi što žele bolje uslove života.

 

''Svako treba da bude na oprezu jer trgovina ljudima donosi velike zarade i zato se trgovcima isplati da ulože vreme kako bi stekli poverenje i ponudili potencijalnim žrtvama ono što žele'', rekla je Krsmanović.

 

Ona je istakla i da se najveći broj žrtava indentifikovanih u Srbiji, u poslednjih pet godina, vrbuje, transportuje i eksploatiše na domaćoj teritoriji.

 

''To znači da lanac trgovine ljudima ne izlazi iz granica Srbije. To nam govori da u našoj zemlji postoje ne samo osobe koje su potencijalne žrtve trgovinine ljudima, već i tržišta na kojima se one ekspolatišu'', zaključila je Krsmanović.

 

Sa tim se slaže i direktorka Centra koja ističe da se trend menja u pogledu toga da li se radi o unutrašnjoj trgovini ili o trgovini sa međunarodnim elementom, odnosno da li su u pitanju domaći ili strani državljani koji su indentifikovani na teritoriji Srbije.

 

Prema njenim rečima, za razliku od prethodnih godina kada je bilo mnogo više stranih državljana može se reći da sada prednjače domaći državljani.

 

''Tada se moglo govoriti da su te žrtve poticale iz istočnih zemalja i da su destinacija bile razvijene, bogate zemlje. Sada Srbija predstavlja i zemlju porekla i zemlju tranzita i zemlju destinacije, a imate takvu situaciju da su žrtve vrbovane u istom gradu u kome su kasnije i eksploatisane", rekla je Klajić.

 

Evropska komisija je 2007. godine proglasila 18. oktobar Evropskim danom borbe protiv trgovine ljudima.

 

Njegovo obeležavanje je važno u prevenciji i borbi protiv trgovine ljudima, te u podizanju svesti javnosti o tom fenomenu koji predstavlja jedan od najtežih oblika kršenja ljudskih prava.  

Nastavak na Studio B...