Izvor: Blic, 29.Feb.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dan posle
Posle jednostranog protivpravnog proglašenja nezavisnosti Kosova, i isto tako njegovog protivpravnog priznanja od SAD i njenih ključnih evropskih saveznika, s razlogom se strahovalo od ponavljanja 17. marta 2004, odnosno opasnih nemira i sukoba na Kosovu, a naročito od novog izbegličkog egzodusa Srba. Do toga, srećom, bar za sada, nije došlo iz više razloga. Prvi je izostanak albanskog nasilja u srpskim enklavama, koje bi ih prinudilo na iseljavanje već u prvim danima posle 17. februara. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Očigledno je da su međunarodne vojne i policijske snage bitno povećale budnost i mobilnost.
Ali mnogo važnija od toga verovatno je bila američka preporuka, tačnije zahtev albanskim vođama da spreče albansko nasilje nad Srbima i time pribave priznanje međunarodne zajednice da su miroljubivi i iskreno spremni na demokratski suživot sa Srbima.
Drugi razlog bio je poziv srpskog državnog vrha Srbima na Kosovu da se uzdrže od nasilja i da se ne sele, kao i garancije da će svi građani Kosova koji priznaju državu Srbiju biti njeni punopravni građani. Takođe, prisustvo, pre svega uoči i neposredno posle 17. februara, većeg broja ministara u Vladi Srbije u srpskim enklavama na Kosovu i najava povećane ekonomske i druge pomoći njihovom razvoju, imali su važan umirujući učinak. Sasvim su adekvatne i blagovremene bile i prve diplomatske reakcije državnog vrha. Reč je o zahtevu Srbije i Rusije da se 17. februara uveče održi hitna sednica Saveta bezednosti na kojoj bi se poništio akt jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, o sednici Skupštine Srbije na kojoj je potvrđena odluka Vlade o poništavanju akta o proglašenju nezavisnosti Kosova i o povlačenju ambasadora iz država koje su priznale nezavisnost Kosova.
Mnogobrojni protestni mitinzi u Srbiji bili su očekivana i opravdana politička reakcija građana na protivpravno proglašenje i priznavanje nezavisnosti Kosova od SAD i drugih najvećih zapadnih sila. Nažalost, već na prvom protestnom okupljanju u Beogradu, pre svega ispred američke i slovenačke ambasade, 17. februara uveče, došlo je do ozbiljnih incidenata i oštećenja ambasada, što se, zatim, proširilo na demoliranje pojedinih „zapadnih" firmi („Mekdonalds", „Merkator" i sl) i jednog broja radnji Albanaca. To je za posledicu imalo veliki broj povređenih policajaca i demonstranata, kao i vrlo oštar protest slovenačke vlade i zahtev američkih vlasti da novi pokušaju sličnih incidenata budu efikasno sprečeni. U političkom i diplomatskom smislu bio je vrlo opasan i napad više hiljada Srba na dva granična prelaza prema Kosovu, gde je došlo do rušenja i paljenja carinskih punktova i vozila. Posle ovih događaja usledile su izjave dvojice ministara koje su bile politički nepromišljene i opasne, praktično su odobravale i ohrabrivale rušilačke demonstracije. Kako drugačije razumeti izjavu ministra Ilića da je kamenovanje ambasada zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova demokratski postupak, kao i izjavu ministra Samardžića da je paljenje carinskih punktova legitimno i u skladu sa politikom Vlade Srbije.
I taman kad se očekivalo da Vlada Srbije, koja je bila zvanični organizator masovnog mitinga u Beogradu, 21. februara, izvuče odgovarajuće pouke iz opasnih incidenata prethodnih dana i da preduzme efikasne preventivne mere, to se nije dogodilo. Sam miting je bio masovan i prošao je bez incidenata, što je za pohvalu, imajući u vidu ogroman broj okupljenih i s razlogom ogorčenih građana. Međutim, upravo uoči i za vreme održavanja mitinga i molebana i neposredno posle njih, dogodili su se veoma teški incidenti koje je izazvala grupa od oko hiljadu mladih političkih huligana, pred američkom i nemačkom, a zatim pred slovenačkom, britanskom, turskom, belgijskom, hrvatskom, BiH i kanadskom ambasadom. Najteži incident dogodio se pred američkom ambasadom, koja je, ne samo demolirana, već i zapaljena, a u njoj je kasnije pronađen ugljenisan leš mladog demonstranta Zorana Vujovića. Iza toga je usledio rušilački stampedo po centru Beograda u kojem su demolirane desetine lokala i nekoliko stranih banaka, dok je više prodavnica sportske odeće, obuće, kozmetike i kompjutera u centru Beograda opljačkano.
Od svega što se toga dana dogodilo najgore je to da policija nije blagovremeno, znatno pre početka mitinga, preduzela efikasne preventivne i zaštitne mere. I to uprkos „generalnoj probi" opasnih incidenata, koja se odigrala svega četiri večeri ranije, kada je policija efikasno delovala. Umesto blagovremenog i efikasnog policijskog obezbeđenja sedamnaestog februara napadnutih ambasada, na samom početku mitinga u Ulici kneza Miloša, gde se nalaze ambasade SAD, Nemačke, Hrvatske i Kanade, prema medijskim izveštajima, bilo je svega pedesetak policajaca, koji su se povukli pred naletom agresivnih demonstranata. Policija je u odgovarajućem broju i efikasno delovala tek 40 minuta kasnije, kada je američka ambasada već bila demolirana i zapaljena! Šturo saopštenje Vlade da je na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost, sazvanoj na zahtev predsednika republike (ujedno i predsednika Saveta), data pozitivna ocena delovanja policije te noći, deluje uvredljivo za zdrav razum. Slike paljevina i pljački, koje su otišle u svet, potpuno su poništile pozitivan politički efekat masovnog i dostojanstvenog mitinga u Beogradu i nanele veliku političku štetu Srbiji.
A da je reč o krajnje grubim i politički opasnim propustima u delovanju policije, govori i hitno sazvana sednica Saveta bezbednosti, na zahtev SAD, na kojoj su jednoglasno (dakle i uz glas Rusije), oštro osuđeni napadi na strane ambasade u Beogradu kao gruba povreda međunarodnog prava i teritorija stranih država. Naravno, grubo gaženje međunarodnog prava SAD i njenih saveznika u vezi sa Kosovom ne daje nam za pravo da i mi uzvratimo kršenjem međunarodnog prava. Time samo pogoršavamo svoj inače težak međunarodni položaj.
.jpg)
