Izvor: RTS, 02.Apr.2010, 09:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dan osoba obolelih od autizma
Širom sveta obeležava se Dan osoba obolelih od autizma. Sa tim razvojnim poremećajem u Srbiji živi oko 2.500 osoba. Autizam se ispoljava kroz probleme u čulnom opažanju, govoru, mišljenju i razumevanju socijalnih situacija.
Dan osoba obolelih od autizma, koji je rezolucijom Generalne skupštine UN uveden 18. decembra 2007. godine, obeležava se širom sveta. Prema evidenciji Republičkog udruženja za pomoć osobama sa autizmom, u Srbiji živi oko 2.500 osoba sa tim razvojnim >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << poremećajem.
Predsednik Upravnog odbora udruženja Vesna Petrović rekla je da taj broj, ipak, nije ni približno tačan, jer autizam nije retka pojava, a ukoliko se pod njim podrazumeva ceo spektar autističnih poremećaja, javlja se kod šest od 1.000 osoba.
"Autizam je složen razvojni poremećaj, obično se javlja tokom prve tri godine života, četvorostruko je učestaliji kod dečaka nego kod devojčica i može da se dogodi svakoj porodici, bez obzira na rasnu, nacionalnu, etičku pripadnost, socijalni i ekonomski status", rekla je Petrovićeva.
Drugačiji odnos sa spoljašnjim svetom
Autizam se ispoljava kroz probleme u čulnom opažanju, govoru, mišljenju i razumevanju socijalnih situacija i zbog toga se ponašanje i odnos sa spoljašnjim svetom kod osoba sa tim problemom razvija drugačije.
Petrovićeva je objasnila da ne postoji pojedinačna karakteristika koja obeležava autizam, ali da se to stanje, ipak, može prepoznati po problemima u komunikaciji, socijalnim odnosima, kao i ograničenim i ponavljajućim oblicima ponašanja.
"Mnoge osobe sa autizmom ne govore ili o sebi govore u trećem licu - imenom, umesto u prvom licu 'ja', često se ne odazivaju na svoje ime i izbegavaju pogled prema ljudima", objasnila je Petrovićeva i dodala da neke osobe sa autizmom ponekad mogu biti uznemirene i to uglavnom kada su u nepoznatom ili za njih neprijatnom okruženju.
Ponašanje osoba sa autizmom karakterišu i ograničeni i ponavljajući oblici ponašanja, koji se manifestuju kroz ponavljanje istih pokreta, radnji, reči, interesovanja, težnji ka istovetnosti i otporu prema promenama.
Svest o autizmu niska u Srbiji
Petrovićeva je ukazala da se porodice osoba sa autizmom susreću sa brojnim problemima i to najčešće neprihvatanjem i predrasudama okoline, nedovoljnom zainteresovanošću stručnjaka za rad sa osobama koje pate od tog poremećaja i neregulisanim zakonskim okvirom položaja i prava tih osoba.
"Svest o autizmu veoma je niska u Srbiji, a čak su i institucije koje bi trebalo da pružaju osnovnu podršku, neinformisane i nezainteresovane da razumeju i pomognu osobama sa autizmom i njihovim porodicama", rekla je Petrovićeva.
"Dok je dete malo vi imate oko sebe i užu i širu porodicu i komšiluk. Kako vam dete raste svi polako nestaju i vi ostajete sami", rekla je majka autističnog deteta Vesna Petrović.
Lek za autizam nije pronađen, pa se o onima koji žive sa tim poremećajem neko mora starati tokom čitavog njihovog života.
U Beogradu postoji stacionar i dva dnevna boravka za decu i omladinu sa autizmom, a u unutrašnjosti Srbije radi 10 organizacija sa nekom vrstom radionica i dnevnih boravaka. Pored rekonstrukcije stacionara u Šapcu, nadležni najavljuju i otvaranje nekoliko dnevnih boravaka.
"Često se govori samo o njihovim hendikepima, mi želimo da podstaknemo sve njihove potencijelae i sa druge strane da pomognemo njihovim porodicama. Mere koje ćemo u narednom periodu preduzimati odnose se na pomoć porodicama koje imaju decu sa invaliditetom", rekao je ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić.
Autizam je složeni poremećaj u razvoju koji se obično javlja tokom prve tri godine života. Ukoliko roditelji primete da se dete ne odaziva na svoje ime, izbegava fizički kontakt i pogled, ne pokazuje interesovanje za ostalu decu i ono što ona rade, stručnjaci preporučuju da se obrate lekaru.
