Izvor: Politika, 19.Okt.2012, 15:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dan oslobođenja – nit sećanja na bivšu državu

Beograd će sutra obeležiti 68. godišnjicu okončanja okupacije u Drugom svetskom ratu polaganjem venaca i prigodnim skupovima, što je, sa izuzetkom Zagreba, uobičajena praksa u svim glavnim gradovima nekadašnjih jugoslovenskih republika

Učesnici borbi za oslobođenje prestonice u Drugom svetskom ratu, njihovi potomci i poštovaoci, kao i predstavnici grada, sutra će polaganjem venaca i prigodnim skupovima obeležiti 68 godina od završetka okupacije Beograda.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
– Predstavnici grada posetiće Groblje „Oslobodiocima Beograda” i Spomenik sovjetskim ratnim veteranima na Avali. Ugostićemo i delegaciju Subnora – najavljuje Zoran Alimpić, zamenik predsednika Skupštine grada.

U gradskoj upravi navode da se program neće bitnije razlikovati od prošlogodišnjeg, i da je praksa da se 20. oktobar značajnije obeležava kada su jubilarne godišnjice.

Poput Beograda, većina prestonica nekadašnjih jugoslovenskih republika poštuje datum svog oslobođenja u Drugom svetskom ratu, ali ga obeležava uglavnom protokolarno.

Više od četiri decenije, 13. novembar, dan oslobođenja Skoplja, u glavnom gradu Makedonije obeležavan je pompezno. Do 2006. do kada je na vlasti bio Socijaldemokratski savez, predsednik i premijer polagali su vence na Spomenik oslobodiocima Skoplja. U poslednjih šest godina, kažu žitelji ovog grada, dan oslobođenja sve se više pretvara u uzgrednu manifestaciju.

Prestonica koja je zadržala nagradu u čast pobede u ratu sa nacistima je Podgorica, iz koje su okupatori proterani 19. decembra 1944.

– Svake godine delegacije grada i Subnora polažu vence na Spomeniku partizanu borcu na Gorici, a održava se i svečana sednica skupštine Podgorice. Nekada se slavilo daleko više, organizovane su predstave, likovne kolonije, okupljanja u biblioteci – objašnjava dopisnik „Politike” iz prestonice Crne Gore, Novica Đurić.

Nakon Podgorice, 6. aprila 1945. oslobođeno je Sarajevo, gde se ovaj datum i danas naziva Danom grada. Bez obzira na to, ističe Dušanka Stanišić, dopisnica „Politike”, danas ova proslava ne liči mnogo na svečanosti iz doba SFRJ.

– U proslavi učestvuju samo predstavnici Federacije BiH. Ipak, i dalje se dodeljuje Šestoaprilska nagrada, a zvanične delegacije grada i učesnika borbi u Drugom svetskom ratu polažu vence kod Spomenika Vječne vatre – navodi Dušanka Stanišić.

U Zagrebu, u koji je Narodnoslobodilačka vojska stigla 8. maja 1945, od 1991. nema nikakvih zvaničnih proslava. Čak je promenjeno i ime ulice koja je podsećala na taj datum. Ipak, posle više od dve decenije, minulog maja bilo je nekoliko akcija civilnih udruženja, predvođenih Inicijativom „Ujedinjeni protiv fašizma”. Na glavnom zagrebačkom trgu i u obližnjem parku Zrinjevac, na dan oslobođenja grada, čitane su pesme Bertolda Brehta i Huana Ruiza.

U Ljubljani, 9. maj danas obeležavaju zvaničnici, ali i građani. Budući da se dan oslobođenja grada „poklapa” sa Danom pobede nad fašizmom i Danom Evrope, ove godine se na centralnoj ceremoniji na Kongresnom trgu u organizaciji vlasti slovenačke prestonice i EU, okupilo više hiljada ljudi.

N. Belić

.......

ANKETA: Da li znate šta se obeležava 20. oktobra?  

Danas su važnije nevažne stvari

Od tridesetak učenika i studenata koje smo po sistemu slučajnog uzorka uključili u ovu anketu, tek nekolicina je uspela da se doseti po čemu je 20. oktobar značajan za Beograd. Osim najčešće zastupljenog odgovora „ne znam”, neki od anketiranih su ovaj datum vezivali za period vladavine dinastije Obrenović ili Karađorđević. Ovo su odgovori učesnika koji su zaslužili prelaznu ocenu iz istorije...

Milica Đerić (18), učenica

– Sada sam četvrta godina, ali sećam se da smo nešto o tome učili iz istorije i u osnovnoj školi, a i u prva dva srednje. Sem na časovima nigde nam o tome nije govoreno. Mislim da je oslobađanje Beograda u Drugom svetskom ratu bitno i za grad, ali i za državu, jer su ti događaji uticali na istoriju Srbije. Oslobađanje prestonice je pre svega omogućilo da živimo u samostalnoj državi i da kao narod ni od koga ne zavisimo.

Nikola Stanić (18), učenik

– Znam da se tog dana obeležava oslobođenje Beograda u Drugom svetskom ratu, jer sam išao u osnovnu školu koja se tako zvala i datum se slavio kao dan škole. To je bio sportski dan, a ne dan posvećen obeležavanju ovog datuma. Učili smo nešto o tome iz istorije, ali ni tada nismo mogli mnogo da saznamo.

Maja Balović (23), studentkinja

– Učila sam u o tome u srednjoj školi, a zanimalo me je i pošto je vezano za moje studije. Mislim da je proslava ovog datuma u Beogradu danas skromna i da zbog toga javnost ne zna šta se tada desilo. Kod nas se, na žalost, ne obeležava skoro ništa. Čini mi se da smo malo „propustili” istorijske događaje. Trebalo bi da obeležavamo mnogo toga – od balkanskih ratova i borbe protiv fašizma pa nadalje.

Matija Radovanović (18), učenik

– Da nije bilo tog događaja, grad ne bi možda danas ovako izgledao i pitanje je kako bismo živeli. Kao što čuvamo Kalemegdan i podsećamo se na događaje vezane za njega, moramo više da znamo o savremenoj istoriji. Iskreno, nikada se van škole nisam interesovao da više pročitam o tome, a ovo obeležavanje je dobar razlog da to promenim. Žao mi je zbog toga, ali nedovoljno poznavanje ne zavisi samo od mladih. Danas se previše važnosti pridaje nebitnim stvarima.

D. A.

objavljeno: 19.10.2012.

Nastavak na Politika...