Izvor: RTS, 11.Apr.2010, 17:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dan oslobođenja nacističkih logora
Međunarodni dan oslobođenja nacističkih logora iz Drugog svetskog rata obeležava se danas u celom svetu. Za dan logoraša uzet datum prvog oslobađanja nacističkog logora u Nemačkoj, kada su u logor Buhenvald ušle američke trupe.
U svetu se danas obeležava Međunarodni dan oslobođenja nacističkih logora iz vremena Drugog svetskog rata u kojima je, prema nekim procenama ubijeno 11 miliona ljudi, od toga oko 5,8 miliona Jevreja.
Za Međunarodni dan logoraša >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << uzet je datum prvog oslobađanja nacističkog logora na tlu Nemačke, kada su u zloglasni logor Buhenvald 11. aprila 1945. ušle američke trupe 83. pešadijske divizije i zatekle 21.000 izgladnelih zatočenika.
Buhenvald je osnovan na planini Eter u blizini Vajmara 1937. i kroz njega je prošlo 250.000 ljudi, od kojih je umrlo i likvidirno blizu 57.000.
Prvi konclogor Dahau, otvorila je koaliciona vlada nacionalsocijalista i katoličke Partije centra već u martu 1933. Ubrzo su nemački nacisti počeli likvidacije političkih protivnika.
Zloglasni nacistički konclogori Dahau, Mathauzen, Buhenvald, Ravensbrik, Flosenburg formirani su na inicijativu predsednika pruske vlade i šefa pruske tajne policije Hermana Geringa.
Dahau je projektovao komandant Teodor Ajke i postao je prototip za sve nacističke konclogore, uključujući i sistem logora Jasenovac u NDH koji je po istom uzoru "dizajnirao" jedan od lidera ustaškog pokreta Vjekoslav Luburić zvani Maks, koji je bio i njegov prvi komandant.
Kroz Dahau je prošlo 200.000 zatočenika, a procenjuje se da je u njemu umrlo blizu 26.000 ljudi i još 10.000 u okolnim logorima.
Od 1939. do 1945. u Nemačkoj i okupiranim zemljama formirano je 2.000 logora, njihovih ispostava, geta i radnih logora od kojih su najozloglašeniji bili Aušvic, Treblinka, Majdan i sistem logora Jasenovac u NDH.
Aušvic je postao simbol stradanja u nacističkim logorima.
U zloglasne konclogore spada i Mathauzen, najveći i najpoznatiji nacistički logor na tlu današnje Austrije, osnovan 8. avgusta 1938. pod čijom su uprvom bila još 52 logora u toj zemlji.
U konclogorima na tlu Nemačke i okupiranim zemljama Evrope, zatvorenici su bili robovska radna snaga, izgladnjivani i zlostavljani, gde su umirali od bolesti i iznemoglosti.
Na teritoriji bivše Jugoslavije formiran je 71 koncentracioni logor i sabirni centar, ali i još 329 njihovih ispostava, istražnih i drugih zatvora.
