Izvor: Politika, 06.Apr.2013, 10:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dan kada su goreli ljudi, knjige i zdanja
Jutro 6. aprila 1941, kao i naredna dva dana, spadaju u najtragičnije stranice istorije Beograda. – Nacistički napad na Jugoslaviju otpočeo je surovim bombardovanjem i razaranjem njenog glavnog grada
Jutarnji časovi 6. aprila 1941. ali i naredna dva dana, spadaju među najtragičnije stranice u istoriji prestonice: 8.000 do 12.000 ljudskih žrtava (brojka nikada nije pouzdano utvrđena) rušenje zdanja Narodne biblioteke, pri čemu je u prah i pepeo pretvoreno više od 300.000 >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dokumenata, razaranje ili teško oštećenje više hiljada objekata... Bombe „Luftvafea” zbrisale su 627 zdanja, teško oštetile 1.601 građevina, a trag razaranja ostavile na još 6.829 zgrada i kuća.
– Na udaru su bili vojni ciljevi, ali i zdanja od istorijskog, kulturnog i političkog značaja. Jedna od glavnih meta bio je i stari Generalštab na uglu ulica Kneza Miloša i Nemanjine. I kompleks Starog dvora ostao je bez dve kupole – naglašava arhitekta Dragomir Manojlović.
Razorena je i sinagoga, koja se nalazila na mestu gde je danas Galerija fresaka. U drugom delu gradskog jezgra stradala je stara zgrada „Politike”.
– Oštećen je i Istorijski muzej Srbije (zdanje na Trgu Nikole Pašića) a ista sudbina je zadesila i sedište Kola Srpskih sestara, između Slavije i Svetosavskog platoa i zgrada pošte kod Železničke stanice – navodi Manojlović.
Bombarderi su se svom žestinom obrušili ni samo srce grada, tadašnji Pozorišni trg (danas Trg Republike) – srušeno je nekoliko objekata, „ranjena” je i Palata „Albanija”, ponos prestonice. Kovitlac plamena i dima gutao je prostor oko Železničke stanice, Ulicu kralja Petra iza Biblioteke grada, Balkansku ulici...
Milosti nije bilo ni prema zdanjima u Zemunu: bombe su razorile građevinu na mestu gde je danas sedište opštine, a stradali su i objekti u Glavnoj i Gospodskoj ulici.
Nemački feldmaršal fon Klajst je na suđenju posle rata izjavio: „Vazdušni napad na Beograd 1941. godine imao je prvenstveno političko-teroristički karakter i nije imao ništa zajedničko sa ratom. To bombardovanje iz vazduha bilo je stvar Hitlerove sujete, njegove lične osvete”.
--------------------------------
Bombama i na skloništa
U porti Vaznesenjske crkve nalazilo se sklonište u kome je u toku šestoaprilskog bombardovanja stradalo više stotina građana, kao i u direktno pogođenom velikom skloništu u Karađorđevom parku. U znak sećanja na ove žrtve, u blizini „Beograđanke” postavljeno je spomen obeležje, fontana „Vrelo života”.
--------------------------------
Građani polažu venac na spomenik stradalima u Karađorđevom parku (Foto Tanjug)
Pošta stradalima
U prestonici će danasbiti obeležena 72. godišnjica nemačkog bombardovanja.
Centralna komemoracija biće održana u 12 sati na Zemunskom keju, kod Spomenika pilotima stradalim u Aprilskom ratu. Vence će položiti načelnik Generalštaba general Ljubiša Diković, član Gradskog veća Darko Božić i predstavnici brojnih udruženja i nevladinih organizacija.
Zoran Alimpić, zamenik predsednika Skupštine grada, odao je poštu stradalima kod Fontane „Vrelo Života” u 8 sati, u 8.30 posetio je portu Vaznesenjske crkve, a u 9 spomen-obeležje u Karađorđevom parku. U Aleji žrtava bombardovanja aprila 1941. na Novom groblju cveće će položiti gradski arhitekta Dejan Vasović.
Narodna biblioteka, po tradiciji, obeležiće Dan spaljene knjige, ove godine pod sloganom „Povratak knjige na Kosančićev venac”. Okupljanju na mestu uništenog zdanja Narodne biblioteke, zakazanom za 11.55 časova, prisustvovaće i gradska sekretarka za kulturu Katarina Živanović.
N. Belić
objavljeno: 06.04.2013.
