Izvor: B92, 16.Mar.2020, 22:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Dan kada sam otkrila da sam rođena bez vagine“
Rutinsko pitanje o menstruaciji odvelo je Džulija Piter do otkrića da nema vaginu i matericu.
Rutinsko pitanje njene lekarke o menstruaciji dovelo je do toga da Kenijka Džulijan Piter, koja danas ima 29 godina, otkrije da je rođena bez materice, grlića materice i vagine.
Dvanaest godina kasnije, ona je ispričala životnu priču BBC novinarki En Ngugi.
Rođena sam sa stanjem koje se zove sindrom Majer-Rokitanski-Kester-Hauzer (MRKH), kada nemate ni matericu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ni vaginu, a može da se desi i da imate samo jedan bubreg.
Žena koja ima MRKH nikad ne može da ima menstruaciju.
Nemam matericu, tako da nikad nisam imala menstruaciju. To je normalnost za koju ja znam i ne osećam se loše zbog toga.
Ljudi gaje različita osećanja prema tome ko sam.
Neko mi je rekao da bi trebalo da odem negde gde će se moliti za mene.
Druga osoba mi je rekla da je zbog toga što potičem iz Ukambanija [regije koja se stereotipno vezuje za vradžbine] verovatno moja baka imala neke veze s tim.
Mogu da govore šta hoće, najvažnije je kako se ja odnosim prema tome. Kad bih ih slušala, to bi počelo da utiče na mene i onda bih počela da mislim da je ono što govore istina.
Otkrila sam da imam ovaj sindrom kad sam imala 17 godina.
Otišla sam u bolnicu, jer sam imala problem sa nogama, koje su mi oticale. Prva stvar koju me je lekarka pitala bila je kad sam poslednji put imala menstruaciju. A ja je nikad nisam imala.
Uradili su mi skener. Prva slika ukazala je na to da je moj reproduktivni trakt zatvoren iznutra.
Bila sam podvrgnuta operaciji kako bi se on otvorio, ali ona nije bila uspešna.
Kako sam učila biologiju, počela sam da shvatam šta mi je lekarka govorila onaj prvi put.
Rekla sam joj da u tom trenutku života ne želim da se podvrgnem operaciji, jer sam želela da se vratim na časove i završim školovanje.
Deset godina kasnije, vratila sam se u bolnicu i imala uspešnu operaciju.
Tip MRKH-a koji sam ja imala značio je da nemam vaginu, matericu i da imam samo jedan bubreg. Moj vaginalni kanal nije postojao i morao je da se stvori.
Moj život je normalan, jer MRKH ne utiče na to kako želim da živim. Ali za neke je to emocionalno uznemirujuće i ljudi moraju da idu kod psihologa da bi prihvatili to stanje.
Kad shvatite implikacije stanja koje imate, morate da zaboravite na to da ćete ikad roditi dete.
Imala sam četiri skeniranja i nisu pronađeni jajnici, tako da ne mogu da se izvuku jajašca čak ni za vanmateričnu trudnoću.
Morate da prihvatite sebe onakvim kakav jeste. Ali pomiriti se s tim da niste kao druge žene je teško, morate da razgovarate sa nekim o tome.
Upoznala sam mnogo ljudi ovde u Keniji s istim stanjem i međusobno razmenjujemo iskustva. Prihvatila sam svoje stanje rano i prihvatila sam samu sebe, tako da sam sada dobro.
Imala sam u životu veze. Ali ne dozvoljavam da se one previše razviju pre nego što sednem sa partnerima i ispričam im za svoje stanje.
Ukoliko žele da prihvate, prihvatiće ga. Ali, znate, ljudska bića su samo ljudska bića.
Bolno je i dete verovatno neće razumeti šta se dešava.
Kao roditelj, takođe morate da istražite materiju, tako da kad se dete upozna sa stanjem, budete spremni da mu pomognete u borbi protiv stigme sa kojom će se sigurno suočiti.
Imam grupu podrške i javili su mi se ljudi koji su prošli kroz svakakve izazove.
Ima onih koji su u braku, a svekar i svekrva zahtevaju decu. Jednoj ženi su njeni svekar i svekrva rekli da je muškarac.
I zato slušamo i ohrabrujemo jedni druge. Važno je da pomažemo jedna drugoj zato što ovo putovanje ume da bude teško.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Izvor: BBC News na srpskom
.jpg)
