Izvor: Politika, 25.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dajte subvencije ili blokiramo puteve
Kada aktuelna vlast poziva seljake na blokadu puteva, mislim u sopstvenoj zemlji, onda to svakako deluje malo pomereno, barem na prvi pogled. Na drugi, naravno, sve je na svom mestu, jer ovo je vreme gole politike, tu treba delovati brzo, na prvu loptu, efektno. Argument pokrajinskog premijera upravo je takav, veoma vruć i prijemčiv, kaže – dajte pare seljacima, inače vam ne gine blokada puteva! Jer para ima, srpski ministar finansija već ih deli: te trideset miliona za nauku, te 34 miliona >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << evra u elektronsku upravu... A mi seljaci, kaže pokrajinski premijer, ne tražimo mnogo, čak šest puta manje nego što daju u Evropi. Kao u dobro režiranom filmu, ovde ima tri plus jedna poenta: skromni smo, odlučni, evropski orijentisani. A nismo ni naivni. Sjajan scenario, skoro dobitnički.
Na to srpski ministar poljoprivrede kaže – ne dam subvencije! Prvo i prvo, ne dam jer one nikad i ne stignu do seljaka već završavaju u džepovima mlinara. Mlinari, naime, ne mogu baš nešto mnogo da dižu svoje prodajne cene, ali zato imaju snagu da obore nabavnu cenu i povećaju profit. A seljake neka "pokrije" država. Zatim ne dam zato što se takvom politikom "uspavljuju" proizvođači. Iduće godine proizvodiće još manje, a tražiće sve više. Hrvati su upravo tako radili pa su upropastili svoju poljoprivredu, pa ne vidim razloga da Srbija ponovi takvu grešku. Zatim kaže ministar, subvencije ne dam ni zato što nije pametno večno nagrađivati gubitaše. Dakle, sada sa pšenicom taktizirajte, ne dajte je odmah, već kada cena malo poraste. A na jesen, prvo uzmite papir i olovku u ruke, pa tek onda vidite koju biljku ćete gajiti! I sve je Živkov u pravu, ekonomska znanja i veštine skoro nisu primećene na ovako visokom mestu u srpskoj vlasti. Samo, u njegovom nastupu nema političkog žara, ni patetičnih izjava tipa – ni zrna žita gramzivim mlinarima, Srbija je umorna od niskih prinosa, ili tako nešto. Ovako, suviše je to sve normalno da bi "palilo". A kad je tako, onda između dva srpska funkcionera u stvari i nema dijaloga, niti ih mi tako doživljavamo. Jedan ima samo nastup, sa privlačnom populističkom temom, a drugi ima samo suštinu i ne mari za svoj umetnički dojam. A rezultat će, ako vlada preživi, biti vidljiv tek za nekoliko godina...
Kad se tako postave stvari, onda je vrlo verovatan sledeći ishod. Zašto seljaci ne bi lepo sve njih iskoristili pa primenili i jedno i drugo – najpre da blokiramo puteve i dobijemo pare, koliko god da daju, a posle da nastavimo po receptu ministra Živkova? Jer izgleda da će blokade sasvim nekažnjeno proći. I prošle godine vlast je tolerisala, skoro hrabrila malinare da blokiraju puteve, sve dok ovi nisu oterali maltene sve turiste u tranzitu, jedine valjda koji nas redovno posećuju. Šteta? Prava sitnica....
Ipak, ostaje pitanje, zašto Srbija ne treba da isplaćuje subvencije, kada čitava ta Evropa, na koju nas teraju da se ugledamo, upravo to čini? Odgovor je veoma jednostavan – tamo male interesne grupe, seljaci dakle, imaju veliku političku moć i "kroje" agrarnu politiku po svojoj meri, a da niko nema politički interes da im se suprotstavi. Njihova snaga lako se meri – udelom subvencija u njihovom ukupnom prihodu. U Švajcarskoj subvencije čine skoro 70 odsto ukupnog prihoda farmera, u Japanu su preko 50 odsto, čak i u SAD čine oko 16 odsto. Ali, ali... Tamo je seljaka malo, ispod dva odsto u ukupnoj populaciji a i poljoprivreda je tamo mali sektor, otprilike iste te relativne veličine. Seljaci su tamo jedni drugima žestoko konkurisali, pa su najjači opstali, pa napravili lobi... I dalje oni konkurišu jedni drugima, tržišna je to privreda ... taj deo priče svi nekako vole da zaborave. E, pa, izvolite i vi u Srbiji tako, smanjite se najpre sami sa 20 na dva odsto, a proizvodnju upetostručite, pa onda još jedni drugima konkurišite, da vas stvarno i shvatimo kao ozbiljnu interesnu grupu. Nemojte da vam ministar Živkov još i lobi osniva, mnogo vas je, rasipaće se.
Kako je sve ovo počelo? Priču je, naravno, provocirao novi investicioni ciklus iz ministarstva finansija. Treba podeliti tih milijardu i dvesta miliona evra suficita, ne pravimo pitanje koliku će inflaciju to da izazove. Ministar finansija kaže da je neće ni biti jer ne daje pare u plate. Ne, nego daje u lične dohotke u nauci, prosveti, državi, gde stigne, a to je već sigurna zaštita od inflacije i platnobilansnog deficita. I, naravno, naglasiće svoju evropsku orijentaciju, ciljajući sve češće na svoj otklon od radikala. Da stvar bude gora, isto će činiti i oni koji su za blokade ...
Zato stvarno dolazi vreme da se prekine sa tim pretnjama u stilu – mi smo vaša zaštita od radikala, mi smo dakle vaši spasitelji, pa nas izvolite trpeti! Tako su nam i socijalisti pretili pred mnoga svoja katastrofalna kadrovska rešenja. Tiho, po kuloarima, šuškalo se najpre o postavljenju Mire Marković upravo na to mesto. Kada bi se na tom mestu pojavio neko drugi, kakav god da je bio, nama zastrašenima delovao je kao spasenje. Nemojte opet to da nam radite, pogledajte barem jednom kako se ponašaju uspešni političari, pa se od nekog od svojih garantovanih promašaja ponekad i sami uzdržite. Imate i vi valjda nekog svog van politike...
* Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, član Centra za liberalno-demokratske studije
Danica Popović *
[objavljeno: 25.07.2006.]
