Izvor: Mondo, 10.Apr.2013, 12:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dačić i Medvedev: Jačati prijateljstvo
Srbija je privilegovan i poseban partner, a pravi prijatelji treba ne samo da razgovoraju telefonom i da se dopisuju, nego i da se sretnu, rekao je premijer Rusije na početku sastanka sa premijerom Srbije. Dačić se takođe založio za dalje jačanje bilateralnih odnosa
Medvedev je istakao da tradicionalno prijateljstvo dve zemlje treba osavremenjavati i da parnerski odnosi treba da budu efikasni.
Premijer Srbije Ivica Dačić izrazio je zahvalnost na tome što će >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << se na kraju sastanka potpisati niz sporazuma, posebno izdvojivši Sporazum kojim Vlada Rusije odobrava kredit Srbiji za popunu budžeta.
Dačić je rekao premijeru Rusije da ono što je do sada urađeno u oblasti energetske saradnje, kao što su razvoj NIS-a i pripreme za početak izgradnje gasovoda Južni tok u Srbiji, ima pozitivan efekat na ekonomju Srbije.
Dačić se takođe založio za dalje jačanje bilateralnih odnosa, istakavaši da postoji potencijal za razvoj saradnje u svim oblastima.
Sastanku dvojice premijera prisustvuju ministri Vlade Srbiije i Vlade Rusije.
Nakon sastanka, biće potpisan niz sporazuma, uključujući sporazum o odobravanju kredita Srbiji, međusobnom priznavanju diploma i saradnji carina dveju zemalja u razmeni statističkih podataka.
Inače, glavna tema razgovora u Moskvi je unapređenje ekonomskih odnosa Srbije i Rusije.
Kako je najavljeno u Beogradu i Moskvi, premijer Srbije Ivica Dačić, koji predvodi srpsku delegaciju, danas će razgovarati i sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o raznim oblicima jačanja dvostranih ekonomskih odnosa, uključujući i unapređenje trgovine, saradnju u energetici, i dolazak novih ruskih investitora u Srbiju.
U Privrednoj komori Srbije (PKS) ocenjuju da razgovori na najvišem vladinom nivou o jačanju veza dve zemlje dolaze u pravi čas, jer je nakon pada od petine u 2012. vrednost trgovinske razmene dve zemlje početkom ove godine - povoljnija.
Podaci PKS, u koje je Tanjug imao uvid, pokazuju da je u februaru ostvarena ukupna robna razmena dve strane u vrednosti 505,1 milion dolara, što je blag rast u odnosu na isti mesec 2012.
Februarski izvoz iz Srbije na tržište Rusije, u vrednosti 149,2 miliona dolara, uvećan je za 52 odsto u odnosu na isti prošlogodišnji mesec, dok je istovremeno uvoz opao oko osam procenata, na 355,9 miliona dolara.
Uprkos tako visokom rastu izvoza, negativni saldo u robnoj razmeni sa Rusijom u februaru ove godine je bio vrlo visok - oko 206,7 miliona dolara.
Prošlogodišnji minus Srbije u trgovini sa Ruskom Federacijom od 976,5 miliona dolara mogao bi, verovatno, već ove godine da se osetnije smanji, ukoliko bi bio prihvaćen predlog ministra finansija i privrede Mlađana Dinkića da Moskvi dozvoli bescarinski izvoz automobila Fijata, proizvedenih u Kragujevcu, na rusko tržište.
Dinkić, koji će takođe biti u vladinoj delegaciji tokom pregovora sa najvišim ruskim zvaničnicima, uoči puta u Moskvu je najavio da će konkretno predložiti da se usvoji zahtev Srbije o bescarinskom izvozu automobila Fijata, ali analitičari u Moskvi većinom su skeptični kada je reč o mogućnosti takvog aranžmana sa Beogradom.
Rusko tržište automobila se smatra najperspektivnijim u Evropi i tamo svoje pogone imaju svi vodeći proizvođači vozila. Srbija bi prema Sporazumu o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom, potpisanim avgusta 2000, a potom više puta dopunjavanim, mogla da isporučuje Fijatova vozila u koje se ugrađuju delovi sa 67 odsto srpskog porekla, što zadovoljava uslove predviđene tim dokumentom.
Važeći Sporazum o slobodnoj trgovini između dve zemlje, potpisan 28. avgusta 2000. godine, predviđa da oko 95 odsto tarifnih pozicija oslobođeno plaćanja carinskih dažbina u međusobnoj trgovini.
Srbija je u pregovorima sa Ruskom Federacijom postigla dodatnu liberalizaciju koja je otpočela primenom novog Protokola o izuzecima iz režima slobodne trgovine potpisanog 3. aprila 2009. godine.
Ovom prilikom, Srbija će u pregovorima sa najvišim ruskim zvaničnicima zahtevati da se dozvoli i besacarinski izvoz na rusko tržište šećera i i još nekih prehrambenih proizvoda.
Rusija inače godišnje uvozi raznih prehrambenih proizvoda za više od 35 milijardi dolara, a udeo naše zemlje je gotovo simboličan, iako je u proteklih nekoliko godina osetno uvećan, kažu u PKS.
Srbija je veoma zainteresovana i za dolazak novih ruskih investitora koji su u energetske i druge projekte u našoj zemlji uložili, u periodu od 2003. do kraja prošle godine, oko dve i po milijarde dolara.
Kompanija NIS, koja je u većinskom ruskom vlasnistvu, krajem prošle godine otvorila je u Pančevu novi rafinerijski pogon u čiju moderenizaciju je uloženo oko 800 miliona dolara, a tada je najavljeno novi investicioni ciklus te kompanije, tokom narednih 36 meseci, u vrednosti oko 1,5 milijardi dolara.
Najveći zajednički projekt dve zemlje je izgradnja deonice međunarodnog gasovoda "Južni tok" kroz Srbiju koja bi trebalo da počne do kraja ove godine, a u dužini većoj od 400 kilometara. Vrednost te investicije procenjuje se na više od dve milijarde dolara, a zahvaljujući realizaciji tog projekta biće otvoreno više hiljada novih radnih mesta, a Srbija će postati najvažnije čvorište za distribuciju ruskog gasa u srednju Evropu.
(agencije/MONDO, foto: Beta/MUP Srbije/Ognjen Stevanović)
