Izvor: BKTV News, 08.Feb.2013, 12:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dačić – da ili ne?
Nemoguće je, kada lavina jedne afere krene niz padinu, da neko kaže – dosta je bilo. Otuda, ma koliko se trudili, “Afera banana” će imati svoj paralelni život sa onim što će policija, tužilaštvo, specijalni sud, istražni i sudski organi da čine - dok se cela stvar ne pretvori u sudski proces ili “balon od sapunice”.
Svakako, političari za to vreme ne mogu da se ograde “zidom ćutanja”. Ne samo zbog medija, već i svojih potreba. Jer, nešto što se dogodilo pre četiri >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << ili pet godina, što se dogadjalo ljudima koji su bili u vrhu vlasti i koji, kako kažu stručnjaci, sem u svoje spavaće sobe nigde ne mogu da se kreću bez pratnje, jednostavno govori o državi. Ali, i političkim interesima bar nekoliko zainteresovanih aktera. I tada – nema ćutanja.
Dakle, logično je pitanje: Daćić – da ili ne? Pre svega, kada je reč o krivici. Sopstvenoj ili svog kabineta, svejedno.
Što se premijera tiče, u svojoj poslednjoj izjavi, on potencira da je nemoguće da bi imao tako dobru saradnju sa agencijama američke vlade da postoje neke sumnje u njegov kredibilitet, zbog čega je apsurdno da ga neko optužuje za saradnju sa narko kartelom. I kaže:
“Mislim da je prosto nemoguće da neko na ovakav način sa mnom sarađuje i da na ovakav način budem deo procesa i četiri puta razgovaram sa direktorkom DEA (Agencije za borbu protiv trgovine drogom) i njenim najbližim saradnicima koji vode operacije, da postoje neke sumnje u moj kredibilitet”.
Dačić je to juče rekao za RTS iz Vašingtona, gde je bio na molitvenom doručku i razgovarao sa čelnicima DEA i Federalnog istražnog biroa (FBI). I prenosi uveravanje da će SAD biti jedan od glavnih zagovornika da ovog leta dobijem datum za pregovaranje o ulasku u EU!
Dogadja se, upravo, ono što je naslućeno kada su objavljeni nagoveštaji da nešto “smrdi” u dosadašnjoj istrazi o “Aferi Šarić”. Više nije sporno da je malte ne nemoguće da se sve prebaci samo na institucije sistema. Ne samo što su one imale prilike da svoju posvećenost profesionalnom radu i profesionalnom moralu dokažu za ove četiri godine, bez obzira na opravdane primedbi na “rupe” u njihovoj saradnji i dominaciji politike nad njima. Jednostavno su Rakić i Tadić, a to znači, i znatno širi krugi vrha tadašnje vladajuće stranke, znalo za Dačićeve susrete sa Radulovićem. Otuda je jednostavno nemoguće ih ostaviti po strani kada je reč o istrazi.
Predsednik Skupštine Srbije jeste u pravu kada kaže:” Mora se utvrditi šta je istina, a šta su medijske spekulacije. Zato ćemo sačekati, jer ne želimo nikoga da podržavamo, ni da štitimo. Sa onima koji su se ogrešili o zakon, ako se to dokaže, nećemo biti spremni da sarađujemo”.
Ali, iz trougla: mediji – politika – institucije sistema, za Srbiju je najkorisnije i jednino plodotvorno da se ne čine usluge ni sopstvenim ni opozicionim interesima, već narodu i državi.
Ne bismo bili prva zemlja koja ne bi išla na izbore ako je neko u Vladi, pa makar to bio i premijer, podneli ostavku ili im se izglasalo nepoverenje. Realno da bi stranka tog “krivca” čuvala svoj integritet i rejting i ostala u koaliciji. Jer, svi su bili jasni kada su rekli da čvrsto stoje iza principa – da nema nedodirljivih!
Otuda i pitanja : Dačić – da ili ne, neki ljudi iz institucija – da ili ne, direktor policije ili Vlada. Ali, sve to je nemoguće odbraniti ako se ne otvore “dosijei” i ono što što se stavlja bilo kome na pleća ne bude dostupno i najširoj javnosti. U “Aferi Šarić” samo je jedno enigma – ko su mu bili “jataci” u instiucijama sistema ili u političkim strankama od uticaja.
I, tu je kraj komentarisanja o ovom slučaju, bar zasad.
Mirko Stamenković
Tweet
