Izvor: Glas javnosti, 29.Jun.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dačić: „Niko ne sme da nas dira“!
Ivica Dačić, predsednik SPS, može da bude ponosan na sebe. Samo jednim potezom uspeo je da stranku Slobodana Miloševića, pokojnika, koga Amerikanci i dve godine posle smrti drže na listi ljudi kojima je zabranjen ulazak u zemlju (valjda se plaše da ne ustane iz groba), postavi na noge. I ne samo to. Uspeo je da posle osam godina stranku vine u sam vrh vlasti ulaskom u vladu sa Borisom Tadićem i DS. Ovom odlukom SPS dobija mnogo. Prvo, a verovatno i najbitnije jeste to što je na ovaj način >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << sa stranke zauvek skinuo žig „devedesetih“, isti onaj koji su socijalistima udarili oni s kojima su sada u vlasti. Druga stvar, važna za stranku, koju je svojevremeno Nenad Čanak (sada njihov koalicioni partner) tražio da se zabrani, jeste i rehabilitacija na međunarodnom planu. Ovde se proces odvija u dva smera. Prvi korak trebalo bi da bude prijem u Socijalističku internacionalu. Dačić je potvrdu o prijemu stranke u ovu organizaciju već dobio reč prvog čoveka Jorgosa Papandreua tokom njihovog susreta, do koga je došlo na inicijativu Papandreua, a na molbu Borisa Tadića. Ulazak u ovu organizaciju, osiromašeni SPS ne bi samo dobio pristup fondovima i raznoraznim đakonijama i pogodnostima koje su na raspolaganju njenim članicama, već i preko potreban međunarodni ugled. Koliko je ovo krupan korak jasno govori i žustro protivljenje stranaka iz bivših jugoslovenskih republika koje u svom imenu imaju prefiks socijalistička.
Pad Socijalističke partije Srbije posle svrgavanja Slobodana Miloševića sa vlasti 2000. godine bio je bolan. Partija je prvi put od svog osnivanja 1990. godine postala deo opozicije, a na parlamentarnim izborima 2003. godine osvojila je 7,6 odsto glasova, odnosno samo 22 od 250 sedišta u parlamentu. Posle tih izbora SPS je iz ponora izvadio Vojislav Koštunica, dajući im mogućnost da pruže podršku njegovoj manjinskoj vladi, što su oni oberučke prihvatili, jer su na ovaj način dobili mnoga direktorska mesta u javnim preduzećima širom Srbije, što im je bila neophodna finansijska infuzija, preko potrebna u tom trenutku. Međutim, rejting SPS je nazaustavljivo padao, a 2004. godine na predsedničkim izborima kandidat SPS-a Ivica Dačić je osvojio peto mesto sa 3,6 odsto glasova.
Na sadašnjem rejtingu i položaju ključnog igrača SPS treba da zahvali ne samo glasovima birača svojih koalicionih partnera već i politici DSS prema Kosovu i Metohiji, koju su socijalisti dosledno pratili. Do sada. Dačić izgleda da nije želeo da ponovi grešku svog pokojnog lidera Miloševića i da se „zakopa“ Kosmetom. Izabrao je rehabilitaciju stranke, što je Dačić za skupštinskom govornicom pre neki dan pakosno i najavio rečima: „Za one koji nisu informisani, SPS se vratio na vlast“.
Rehabilitacija SPS za neke je rehabilitacija Slobodana Miloševića i njegove politike. Međutim, činjenica da stranku sada vode sasvim drugi ljudi, nameće pitanje je da li je to tako. Drugo pitanje, na čiji odgovor ćemo sačekati, jeste: Da li je ovo stari SPS ili je samo ime stranke staro, a politika nova?
Milošević je na političku scenu Srbije SPS na velika vrata uveo na jučerašnji dan, upravo na Kosovu i Metohiji, i rečenicom izgovorenom na Kosovo Polju: „Niko ne sme da vas bije“. I ta politika ga je deceniju i duže držala na vlasti. Istu deceniju građani Srbije su cenu ove politike plaćali iz svojih džepova. Vremena su se od tada promenila. Dačić sada ne mora da „brani“ Kosovo velikim rečima ili oružjem, jer su oni koji su Miloševića i SPS skinuli sa vlasti, u prethodnih osam godina, izgleda - izgubili. Tako raščišćen teren Dačiću ostavlja puno manevra za dalje ubiranje glasova. Činjenica da šačica uglavnom starijih članova SPS preti da će pravdu zbog „izdaje“ i odluke da sa DS formira vladu isterati „ako treba i protestima na ulici“, Dačića ne zanima mnogo. Nedavno ubedljivo izglasavanje Glavnog odbora stranke da napravi vladu sa DS govori o putanji ovog SPS-a. Uostalom, prisetite se Branislava Ivkovića, za koga se i danas u uskim krugovima priča da je bio krtica Čede Jovanovića u SPS-u, onda ovakva većinska odluka ne čudi, jer je u SPS-u uvek je bilo takozvane meke i tvrde struje.
Saradnja sa Hagom druga je stavka oko koje Dačić neće morati da brine, bar ne preterano, jer je i ovaj posao skoro dovršen. Tako da će mirne duše svojim glasačima moći da kaže: Nismo mi, oni su! Fleksibilnog Dačića, zbog pravljenja vlade sa DS-om, po ramenu su potapšali i mnogi međunarodni zvaničnici. Doduše, iste ruke koje sada tapšu Ivicu Dačića po ramenu, čestitajući mu na evropskom stavu, svojevremeno su u više navrata tapšale i Slobodana Miloševića, takođe mu čestitajući na sličnom stavu. Tako je, recimo, bilo posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma, kada je nazivan „faktorom stabilnosti i mira na Balkanu“. Iste ruke, kada je odbio ponudu u Rambujeu o rešenju pitanja Kosmeta, pritisle su i dugme koje je lansiralo NATO bombe na tadašnju SRJ, što je bio prvi koraka ka njegovom svrgavanju.
Možda je u sve ovo prste umešala i neka sveprožimajuća crna magija. Svojevremeno je SPS, kažu, uništila Jugoslovenska levica, koju je slovila „čudnom“ partijom bogataša i radikalnih levičara, epitet koji se danas pripisuje G17 plusu, takođe jednom od partnera SPS u budućoj vladi. Mnogi u DS, ali i u G17 plusu nisu neskloni međusobnoj saradnji, što Tadiću u buduće može da i te kakao zada glavobolje. U ostalom i izbor Cvetkovića za mandatara nove vlade produkt je svojevrsnog pritiska nekih struja iz SPS-a i G17 plusa na DS zbog, opet, njegove fleksibilnosti.
Socijalnu politiku, na kojoj je današnji SPS uplovio u novu vladu, a svesrdno podržao DS, svojevremno je bila ideja vodilja JUL-a. Uostalom, njen prvi predsednik Mira Marković dobro je znala da je fenomen socijalne sigurnosti mehanizam preko kojeg vlast nabolje kontroliše biračko telo.
Imace SPS sve,samo ne glasace! Danas je VIDOVDAN!
Mogu da rehabilitiraju Slobodana Milosevica, mogu da ga sahrane naroblju velikana, moze Dacic da postane ministar, Moze da pribavi jos koji kofer, moze da se grli i ljubi sa Tadice, Cankom, Vukom i Cedom, mpzda ce i moci da se odrzi 4 godine, ali jedno sigurno stoji, on ce biti predsednik partije u kojoj ce biti prepolovljeni gradski odbori i niko vise. On moze jedino da se slepa sa DS i da na taj nacin ostane u igi, ali podanickoj, a ne vladajucoj, ali SPS vise ne postoji. Sad se postavlja pitanje gde ce glasaci SPSali radikalima ili DSS, trece nema.
A oce sloba u aleju velikana?
