Izvor: RTS, 23.Feb.2010, 09:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da se žrtve ratova ne zaborave
Logoraši iz prethodnog rata podržali u Dubrovniku osnivanje Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim oblicima kršenja ljudskih prava na prostoru bivše Jugoslavije.
Potreba da se ne zaborave svi logori na prostoru bivše Jugoslavije i da se njihove žrtve registruju, doprinela je da bivši logoraši oforme Komisija za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima - REKOM.
Logoraši su zatražili da se zabeleže svedočenja svih žrtava >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << torture, registruju i obeleže svi logori i mesta zatočeništva i da im se omogući javno svedočenje o njihovom stradanju.
Prvi put posle rata u bivšoj SFRJ, na jednom mestu okupili su se logoraši iz svih novonastalih država koje su devedesetih učestvovale u sukobima.
Nekim logorašima iz Srbije je to bio prvi ulazak u Hrvatsku posle izlaska iz logora. Nervoza je bila velika ne samo zbog teških sećanja već i zbog opasnosti da na granici budu ponovo uhapšeni na osnovu presuda koje im je 1993. izrekla Hrvatska.
Organizatori su se pobrinuli da barem ovaj put svih 60 pozvanih zatočenika bezbedno stigne na skup.
Žrtve marginalizovane
Zvonko Gljuk, logoraš iz Lore, izjavio je da još pokušava da zaboravi torture iz logora koje su uključivale indukatorske telefone, toplu i hladnu vodu i svakodnevna batinjanja.
"Ja sam imao sreću zahvaljujući Srbinu, radnom kolegi moga pokojnog oca, da ja i moj brat koji je tada imao 15 godina ostanemo živi", objasnio je Sudbin Musić iz logora Trnopolje.
Musić je dodao da je istog dana kada je završio u logoru Trnopolje ubijen njegov otac i još četvorica komšija. On ih je na tom mestu i našao kada se vratio u svoje mesto 1999. godine.
"Preovladava osećanje da se mora ostaviti politika i da su žrtve potpuno marginalizovane, da su logoraši marginalizovani. Da čak ne postoje zakoni koji regulišu njihova prava i da nisu registrovani, da nema ni tačnih određenja šta je logor, a šta zatvor. Smatramo da je to prioritet kojim treba da se bavi komisija", navela je Nataša Kandić iz Fonda za humanitarno pravo.
Iako su došli sa različitih strana, sa razumevanjem su slušali međusobne ispovesti o torturama koje su svi prošli u brojnim mučilištima iz devedesetih.
Pokretačima inicijative za osnivanje komisije, Fondu za humanitarno pravo iz Beograda i istraživačkom centru "Dokumenta" iz Zagreba, od 2006. godine pridružilo se još 600 udruženja žrtava i nevladinih organizacija iz celog regiona.
Koalicija za "Rekom" planira da početkom 2011. godine prikupi milion potpisa podrške za formiranje regionalne komisije. Zahtev za donošenje odluke o njenom osnivanju uputiće parlamentima svih država u regionu.
