Izvor: Politika, 27.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da se zna šta je čije
Zakonski projekti restitucije trebalo bi da budu u opštem interesu, i da svojim pozitivnim dejstvom budu okrenuti ka budućnosti, ne prvenstveno ka prošlosti.
Iako je obaveza zemalja koje se oporavljaju od komunizma da donesu ovakve zakone opšteprihvaćena, usvojeni modeli se razlikuju. Pored političkih činilaca koji dovode do tih razlika, veoma važne su i ekonomske i pravne razlike u pogledu zatečenog stanja. Specifičnost Srbije u odnosu na druge zemlje u tranziciji je desetogodišnji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << period postkomunističkog autoritarnog sistema, u kome je deo nacionalizovane imovine država otuđila kroz otkup stanova kao socijalnu meru i kroz politički uslovljene privatizacije preduzeća.
Naš Resorni odbor pripremio je projekat Zakona o priznavanju i sticanju svojine na građevinskom zemljištu, koji smo predstavili u toku predizborne kampanje, 21. decembra 2006. godine. Isti projekat deo je važeće politike i strategije Demokratske stranke u oblasti planiranja, izgradnje i stanovanja, pod naslovom "Upravljanje zemljištem – instrument uređenja države".
Projekat Zakona sintetički rešava tri ključna cilja, vraćanje onoga što država nema moralno pravo da više zadržava, privatizaciju onoga čime savremena država ne treba da gazduje, i pravično i prirodno ujedinjavanje razdvojenih prava na zemljištu i objektu, kako nalaže načelo superficies solo cedit (objekat sledi zemljište) – pravično zato što niko ne stiče pravo na nečemu što mu ne pripada, a prirodno zato što je sjedinjavanje svojine postepeno i uslovljeno tržištem.
Posebno nam je drago što je naš projekat u pogledu građevinskog zemljišta u najvećem delu ugrađen u Nacrt zakona o denacionalizaciji i građevinskom zemljištu koji je dosadašnji ministar dr Milan Parivodić upravo promovisao. Imajući ova dva projekta u vidu, može se zaključiti da između nosećih članica sadašnje vlade postoji strateški konsenzus u pogledu priznavanja svojine ranijim vlasnicima i na izgrađenom i na neizgrađenom zemljištu kao ključnom koraku u privatizaciji građevinskog zemljišta.
U definisanju rešenja za građevinsko zemljište, u Demokratskoj stranci postoji kontinuitet sa delovanjem vlade dr Zorana Đinđića, odnosno Zorana Živkovića. U maju 2003. bio je donet Zakon o planiranju i izgradnji, koji je u članovima 79, i 84–87. sadržao tzv. malu denacionalizaciju neizgrađenog građevinskog zemljišta. Ustavni sud je marta 2005. godine našao da su te norme bile u skladu s tada važećim ustavom, tako da su ove odredbe, koje su u mnogim slučajevima pomogle uspostavljanju prava ranijih vlasnika, ostale pravno perfektne. Izbori i tadašnja novoizabrana vlada prekinuli su dalju zakonodavnu aktivnost u tom pravcu.
Povodom nekih predloga da se vlasništvo na zemlji besplatno prizna sadašnjim vlasnicima objekta, a korisnicima zemljišta, nemoguće je ne primetiti koliko je to nepravično i ekonomski neopravdano.
Prof. dr Dragoslav Šumarac, adv. Božidar Stevanović, Natalija Stojanović, mr Dušan Rakitić
[objavljeno: ]
