Izvor: B92, 21.Apr.2013, 20:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da se ne ponovi slučaj "gardista"
Beograd -- Zaposleni u sistemu odbrane uskoro će dobiti Uputstvo o kriznom komuniciranju, piše Danas.
Radna verzija je završena i nalazi se na razmatranju, pa očekujemo da za mesec dana uputstvo bude usvojeno, najavio je pukovnik Petar Bošković, načelnik Uprave za odnose sa javnošću Ministarstva odbrane.
On je, govoreći na seminaru "Piši kao što govoriš i čitaj kao što je napisano“, objasnio da se uputstvo donosi jer je sistem odbrane izložen kriznim situacijama. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << "Često se može doći u situaciju krizne komunikacije - od najobičnijeg napuštanja jedinice, rada sa niskoeksplozivnim sredstvima, pa sve do pogibije ili ubistva. Ovo je sistem koji radi sa oružjem i vrlo je osetljiv na krizu“, kazao je Bošković.
Kao primere kriznog komuniciranja naveo je slučaj ubistva dvojice gardista u kasarni u Topčideru, koji se dogodio oktobra 2004. godine. To je, čini se, događaj koji se smatra prelomnim u odnosu vojske prema javnosti.
"Ovo je primer lošeg reagovanja u kriznoj komunikaciji. To je tada znatno pogodilo sistem, jer je slučaj 42 dana bio u medijima“, naveo je Bošković. S druge strane, kao primer blagovremenog i brzog reagovanja ministarstva, on je naveo slučaj iz 2009, kada se srušio MIG 29 i tom prilikom poginuo potpukovnik Rade Ranđelović.
Takođe, Bošković je naveo da vojnici koji se upućuju u mirovne misije dobijaju džepni priručnik sa osnovnim pravilima za odnose sa javnošću, a postoji i sličan priručnik namenjen višim instancama. On je podsetio da Ministarstvo odbrane ima i Priručnik za društvene mreže.
"Svi veliki sistemi su osetljivi na društvene mreže. S jedne strane, moramo da budemo transparentni, ukoliko želimo da budemo u javnosti - na Tviteru, Fejsbuku i Jutjubu, a s druge strane mora se znati ko, kako, kada i zbog čega nešto može da postavi na internet ili da da neki odgovor“, smatra Bošković.
Aleksandar Radić, vojni analitičar, govorio je o ulozi medija u konfliktima, pomirenju i integracionim procesima. On je naglasio da su mediji počeli da vođe građanski rat na Balkanu pre vojnika, odnosno da su bili prva udarna pesnica onih koji su taj rat započeli. Mediji su, smatra Radić, često moćniji od oružane sile u kreiranju nečeg što može da bude pogubno po bezbednost Balkana.
Seminar „Piši kao što govoriš i čitaj kao što je napisano“ organizovao je Atlantski savet u Srbiji, uz podršku Ambasade Velike Britanije u Beogradu i NATO vojne kancelarije za vezu u Beogradu.
Radić: Ratnohuškački rečnik u medijima
"Dolazimo u situaciju da mediji ponovo mogu, u nekoj potencijalnoj krizi, da budu instrument za pripremanje oružanih sukoba kakve smo već doživeli“, kazao je Aleksandar Radić.
On je napomenuo i da više ne postoji razlika između ozbiljnih medija i tabloida. Prema Radićevim rečima, i danas postoji ratnohuškački rečnik, te se tako, kada se pogleda većina medija, stiče utisak da se nalazimo u vremenima koja su daleko iza nas.
Da se ne ponovi slučaj gardista iz Topčidera
Izvor: S media, 21.Apr.2013
Radna verzija Uputstva o kriznom komuniciranju je završena i nalazi se na razmatranju, pa očekujemo da za mesec dana uputstvo bude usvojeno, najavio je pukovnik Petar Bošković, načelnik Uprave za odnose sa javnošću Ministarstva odbrane...On je, govoreći na seminaru "Piši kao što govoriš i...
