Izvor: Blic, 26.Sep.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da se jadačimo?
Najlakše je kritiku početi poslovicom. Recimo ovako: “Spolja gladac, a unutra jadac”. U slučaju “Manježa” nije sve baš tako jednostavno, jer ovaj restoran je i spolja i unutra gladac, a jadac se nalazi nekako u sredini. Da krenemo od spoljnog utiska. Kada stupite na vrata “Manježa” čini vam se kao da je vreme stalo.
Ako banete uveče, neće biti čudno da vas sačeka mala starogradska "banda”, a ako je i nema, prigušeno žuto svetlo, dugački kožni kanabei, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << drvene stolice, ogledala duž zidova i plehane piksle (više ih gotovo nigde nema u Beogradu!) podsetiće vas ako ne na vreme kad su Apis i družina kovali zaveru da ubiju poslednjeg Obrenovića, a ono svakako na doba kad su se u kafanama držali kongresi stranaka i priređivali koncerti putujućih artista...
„Manjež" - Svetozara Markovića 49
Hrana 5
Higijena 3
Usluga 2
Cene 3
Da biste sa suzama u očima poručili hranu, pobrinuo se i sasvim tendenciozni jelovnik. Napravljen je kao novine i zove se "Manjež–News”. Tu ne nalazite samo imena jela, već i male članke (sa naslovima: "Beogradske kafane kroz istoriju” i "Kad je osnovana prva kafana”. Negde među člancima, kao da listate novine, tu su i jela. Duhovito su razvrstana, pa se hladna predjela nalaze pod naslovom "Da počnemo”, a topla su obeležena kao "Lagano zagrevanje”. Potom vam se preporučuje: "A za kašiku” i na kraju "A sad za sva čula”. Šta kazati? Čist pogodak. Sistematično sproveden koncept: od stolova, do jelovnika. Dakle, nesumnjivi gladac spolja.
Ali, čekajte, sve je to mamljenje sentimenta, reći će neverne tome. Možda. Da poručimo jela? Spolja gladac, a unutra... Ne, i unutra je gladac. Na sto vam se najpre iznese kuver (cena nije niska: 120 dinara), pa potom obilno jelo. Porcije su ogromne, tako da ih je teško pojesti. Probao sam "rašinu rolnicu od bifteka u sosu od bundeve” (390 dinara) i prste polizao, potom ćevapčiće (590 dinara) koji su bili malo suvi. A onda je na sto došla ćuretina u mlincima sa pavlakom (cena "beogradski jaka” 990 dinara). Mnogi ne znaju šta su mlinci i misle da su to obični rezanci, ali reč je o zapečenim pločicama od testa, koje se lome suve i potom prelivaju supom ili slatkom pavlakom. Naši ljudi ih obično vezuju za hrvatsku i bosansku kuhinju, gde su i danas stalno na stolu. Probao sam hrvatske, probao i bosanske mlince, a ovi iz "Manježa” su pravi original! I šta onda? Dakle, gladac i unutra.
A šta je između? Usluga, naravno. E, tu škripi. Konobari su naprosto suviše prisni. Zašto bi to nekom smetalo? Nalazimo se u Beogradu, pa ipak... Idealni foto-robot konobara u restoranu visoke klase glasi: nikako hladan, ali nipošto previše prisan. Ako bi bilo koji restoran na glasu morao da bira: uvek bi preporučio konobarima pre da budu hladni nego "ortački raspoloženi”. Kada smo ove u Manježu zamolili da nam donesu čaj, poverili su nam se "da ne znaju koje vrste imaju”; dok smo jeli ne samo da su se domunđavali sa stalnim gostima, nego su se čak javljali zgodnim komšinicama iz kraja. Tu je i higijena: prostrani toalet bukvalno nema nijednu rolnu papira za ruke, niti papirni uložak za dasku za ve-ce šolju! Na izlazu iz toaleta čeka vas zato knjiga utisaka. Da se upišem, ili da se dalje jadačim? Izađoh na ulicu i kretoh ka sledećem restoranu.
