Izvor: B92, 05.Okt.2020, 10:58
"Da se Ante Marković pojavio 10 godina ranije..."
Zagreb -- Poslednji jugoslovenski ministar spoljnih poslova Budimir Lončar u velikom intervjuu za Jutarnji list govorio je o svojoj karijeri.
Lončar je svoju ostavku na mesto jugoslovenskog saveznog sekretara za spoljne poslove dao onog trenutka kada je shvatio da više ne može da spriječi rat. Kaže, "podneo sam je u pravom času, ali u zadnjem času". Odlučio je da se više ne vraća u Beograd i ostao u Njujorku u trenutku kada su granate počele da padaju na Sarajevo. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
"Kad sam dao ostavku, o meni je u srpskim novinama u mesec i po dana izašlo 300 napada. A u Hrvatskoj su mi istovremeno devastirali kuću na Ugljanu", rekao je u tom intervjuu Budimir Lončar.
Kako kaže, dok je trajala procedura oko njegovog novog imenovanja u UN, Butros Gali mu je pokazao pismo šefa tadašnje jugoslovenske misije u UN-u koje je iz Beograda izdiktirao Borisav Jović. "Protestovali su što sam ušao u diplomatski sistem UN-a. Gali je onda rekao da mu je pismo iz Beograda dodatni argument za moje imenovanje u Indoneziji", rekao je Budimir Lonćar.
Lončar je govorio i o poznanstvu sa Sorošem, kog je upoznao dok je boravio u Njujorku. "Zanimalo ga je stanje u Istočnoj Evropi, ali i svetski globalni odnosi, sve čime sam se bavio pa sam mu bio zanimljiv sugovornik. On je već tada razmišljao o Otvorenom društvu. Postali smo vrlo dobri prijatelji. Odsedao sam kod njega s porodicom u Njujorku i Hampton Long ajlandu", kazao je Lonćar.
"Prve kontakte s Bušom imao sam u UN-u za vreme primanja NR Kine u članstvo. U ime Nesvrstanih vodio sam lobiranje za primanje Kine i izbacivanje Tajvana . Amerikanci su bili protiv toga, a njihovu delegaciju predvodio je kao stalni predstavnik u UN-u upravo Buš. Nekoliko puta smo se sastajali oko toga", ispričao je zatim Lončar.
Rekao je i da je tadašnja Evropksa zajednica takođe bila spremna da glasa za Kinu, pa je i zdvojio sa strane bUša i rekao mu: "Džordž, mi dobijamo, imamo uz sebe i EZ, vodi o tome računa u svom govoru. On mi to nikada nije zaboravio", kaže Lončar.
Imao je takođe i dugogodišnju saradnju sa Titom, ali ipak nikada nije pripadao njegovom najužem krugu saradnika, a upitan zašto je to tako, odgovara: "Tačno. Ja nisam pripadao njegovom najužem krugu, međutim zbog moje uloge u nesvrstanoj politici imao sam direktne susrete i razgovore s Titom. Po nalogu mog šefa Koče Popovića, izlagao sam direktno Titu o strateškim i aktualnim međunarodnim globalnim pitanjima. Istovremeno moj tim je pripremao uglavnom sve značajnije Titove govore na međunarodne teme."
Naravno, tokom intervjua neizostavno je bilo i pitanje koliko je koristi donela preskupa i previše razgrajanata mreža diplomatije tadašnje SFRJ. "Korist je bila značajna. Imali smo ogromnu korist od infrastrukturnih projekata po zemljama Trećeg sveta. A poslove smo dobijali zahvaljujući ugledu Tita i Jugoslavije", rekao je Lončar.
"Budžet ministarstva spoljnih poslova bio je 50 miliona dolara, a budžet hrvatskog danas iznosi 100 miliona. Da, promenila se vrednost novca, ali jugoslavenska diplomatija nije bila skupa. Da se Ante Marković pojavio 10 godina ranije, Jugoslavija bi bila kvasac za mnoge stvari u Evropskoj uniji, a on najpopularniji političar posle Tita", smatra ovaj veteran diplomatije.
"Kada smo 1981. ušli u u ekonomsku krizu, imali smo 16 milijardi dolara duga, što je bilo 24% BDP-a. Danas Hrvatska ima preko 85, a Italija 125% BDP-a. Zaduživanja Jugoslavije su išla u investicije, a ne u potrošnju. Trebalo je dug reprogramirati, jer nismo mogli servisirati kratkoročni dug od 5,5 milijardi dolara. Tu sam bio snažno angažovan, bio sam na čelu pregovaračke ekipe. Pomogao mi je Aleksander Hejg, šef američkog Stajt Departmenta. To je bila posledica našeg međunarodnog položaja u svetu", istakao je Budimir Lončar.
