Izvor: Politika, 03.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da nam stratišta ne budu đubrišta
Užice – U Užicu, nekad Titovom gradu, priče o prošlosti iz doba SFRJ i nasleđu socijalističkog vremena opet postaju značajne. Ovog puta u vidu apela državi da ne zapostavlja i konačno zaštiti vrednosti iz tog doba, da se tadašnjih spomenika ne stidimo i sećanja ne potiskujemo. Zarad generacija koje dolaze, istorijskog pamćenja. Kadinjača i drugi memorijalni kompleksi da ne propadaju, Titov bronzani spomenik da se ne krije od očiju javnosti, da nam stratišta ne budu đubrišta.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Ovo su, okupivši se na javnoj debati u Užicu, poručili ne samo Užičani, već i ugledni kulturni radnici i istoričari iz Beograda i Novog Sada. Ukazali su na zapostavljenost socijalističkog kulturnog nasleđa kod nas, pa poručili da treba razviti novu politiku sećanja, koja će sve ono što su bile pozitivne tekovine Titovog doba i antifašističke borbe valorizovati na pravi način.
Inicijativu za taj razgovor pokrenulo je užičko udruženje "Akademika", koje se ističe po nizu kulturnih aktivnosti i raznovrsnih programa, a u radu ovog skupa su učestvovali profesorka Milena Dragićević-Šešić, istoričar Predrag Marković, direktorka Istorijskog arhiva Beograda Branka Prpa, istoričarka umetnosti Irina Subotić, kulturolog Ratka Marić, Branislava Anđelković, iz beogradskog Muzeja savremene umetnosti, Borka Pavićević, u ime Centra za kulturnu dekontaminaciju, predstavnici Ministarstva kulture, užičkog Narodnog muzeja i drugi.
Pre skupa svi oni posetili su Spomen-obeležje na Kadinjači i uverili su koliko je čitav taj memorijalni kompleks dotrajao, te da su potrebne znatna državna sredstva za njegovu obnovu.
– Kadinjača nije izuzetak, ona spada u sistem našeg zaborava, naše nebrige. Mi nemamo pravo da zaboravljamo i ne čuvamo bilo koji trag naše prošlosti. Na nama, ljudima iz kulture, jeste da jasno upozorimo da se ne sme dozvoliti propadanje onoga što čini veliki period naše nedavne prošlosti – rekla je Irina Subotić.
Po Predragu Markoviću, strašan greh je odbaciti celokupno partizansko nasleđe.
– Na Kadinjači su – kaže Marković – mladi ljudi stradali braneći svoj grad, njihov komandant je imao samo 23 godine, i možemo se pitati o racionalnosti tih poteza, ali se ne može kalkulisati o takvim uzletima u herojstvo. Partizanski pokret bio je najveći pokret otpora u Evropi u Drugom svetskom ratu, slobodarsku tradiciju treba sačuvati. Iz tog doba dva pokreta otpora kod nas imaju svoje mesto u našoj istoriji, s tim što partizanski pokret ne sme da se zanemari, iz njega treba uzeti ono što je lišeno ideologije: rodoljublje pre svega.
Branka Prpa smatra da dnevna politika često arbitrira u našem odnosu prema prošlosti, pa se tako, ističe ona, događaju i sramni trenuci da naša država ne proslavi 60 godina završetka Drugog svetskog rata, ni 60 godina od oslobođenja Beograda u tom ratu.
– Ta stravična indiferentnost prema žrtvama je nešto što nas je pratilo i u 20. veku. Tako ni danas srpska istoriografija ne može da odgovori na pitanje da li je prilikom prelaska Albanije stradalo 20.000 ili 40.000 dece, kao da su to glave kupusa. Kad je reč o socijalističkom vremenu, ono se devastira i zapostavlja. Brišu se imena ulica, ruše spomenici, menja istorija. A ona nam je takva kakva je, sviđala nam se ili ne, i mi smo dužni da takvu istoriju sačuvamo, sprečimo primere uništavanja našeg sećanja. U nekom "Velikom bratu" neko nas sprečava da se sećamo – kazala je Branka Prpa.
Po Branislavi Anđelković, Titov spomenik u Užicu nije ni na nebu ni na zemlji, dok je Muzej savremene umetnosti jedva uspeo nekako da spase skulpturu Borisa Kidriča. Borka Pavićević se nada da će doći trenutak kad će Srbija konačno početi da shvata da pitanje istorije nije i pitanje teritorije, te da su spomenici samo vrh ledenog brega tog celokupnog suočavanja sa istinom.
Rečju, usaglašen je stav da država spomenicima iz doba SFRJ mora da pokloni više pažnje, posebno memorijalnim kompleksima i da se ta briga ugradi i u zakonsku regulativu. Ne samo što dobar odnos prema tom nasleđu govori o našem odnosu prema prošlosti – prema mišljenju učesnika ovog skupa – socijalističko nasleđe može biti ključ i dobra osnova za naše buduće dobrosusedske odnose, a antifašizam je politika na kojoj se gradi i evropski građanski identitet.
[objavljeno: ]
