Izvor: Megafon.co, 22.Nov.2018, 18:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li živimo u „mamurnom“ društvu?
„Bilo je to kod babe na slavi, prvi put sam probala vino, mislim da sam imala 5 godina“ – kaže dvadesetosmogodišnja Milica iz Niša za Megafon. I ona nije jedina. Oko 5% mladih od 15 do 30 godina koji su učestvovali u istraživanju Centra za omladinski rad iz Novog Sada, prvi put je probalo alkohol do pete godine.
Verovatno su neki roditelji hteli od malih nogu da pokažu deci kako je konzumiranje alkohola loše, a nekima je možda samo bilo smešno? Ili je alkohol >> Pročitaj celu vest na sajtu Megafon.co << toliko društveno prihvatljiv, da ljudi često ne vide ništa loše u konzumiranju?
Podsećamo vas na Rensa iz Holandije koji je godinu i po dana za potrebe emisije na Jutjubu konzumirao narkotike, a rekao nam da je ubedljivo najgore posledice osetio posle alkohola.
Skoro 50% mladih prvi put je probalo alkohol u periodu između 15 i 17 godina, a 30% u periodu između 11 i 15 godina, pokazalo je ovo istraživanje pod nazivom “Odnos mladih prema alkoholu i presek stanja u programima omladinskog rada“.
Od 18. godine, kada je to zakonski dozvoljeno, alkohol je prvi put probalo nešto više od 7% mladih. A oni koji do 25. godine nisu probali alkohol, nisu ga probali ni posle toga – pokazuju rezultati ovog istraživanja.
Igor Stojilović – Foto – Sonja Urošević
„Naš zaključak je da postojeća regulativa ne govori u korist zaštite mladih. Odnosno, da ne postoji jasan stav države, ali ni društva o tome da je konzumacija alkohola među mladima posebno, nešto što je pogrešno, što negativno utiče na njihov društveni i zdravstveni razvoj“, kaže Igor Stojilović iz Centra za omladinski rad.
Nacionalna strategija za mlade koja je doneta za period od 2015. do 2025. godine upravo trend povećanja rizičnog ponašanja i pogoršanja zdravlja mladih vidi kao jedan od ključnih problema, uz istovremeno konstatovanje da su mladi nebezbedni upravo u sredinama gde se to najmanje očekuje, poput porodice ili školske sredine, kažu u Centru. Strategija takođe ne vidi organizovan sistemski pristup širenja znanja o bezbednosnim rizima kojima su mladi izloženi niti dovoljnu sektorsku saradnju, i reagovanje i rad institucija. To se može primetiti i analiziranjem zakonskih propisa, kažu u Centru za omladinski rad, objašnjavajući da Zakon o javnom redu i miru predviđa sankcije za lice koje prodaje alkohol mlađima od 16 godina, a Zakon o zaštiti potrošača mlađima od 18. Nadležnost za kontrolu prodaje i konzumiranja alkoholnih pića u javnim objektima pripada tržišnoj inspekciji, ali ona nema ovlašćenja da legitimiše prisutne, već to pravo pripada isključivo pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova. Problem su i neodređeni termini poput prekomerne upotrebe alkoholnih pića, što stoji u Zakonu o oglašavanju.
„I zato smo u saradnji sa drugim asocijacijama, odnosno, sa ostatkom civilnog sektora, mi kao organizacija, razvili nešto što se zove – minimum standarda konzumacije alkohola u omladinskim aktivnostima, jer mladi konzumiraju alkohol i u omladinskim aktivnostima, pa je to možda neki naš korak, kako bismo mogli u okviru svog dvorišta možda da neke stvari unapredimo. Minimum standarda, sam dokument, u stvari govori o tome da kada omladinski radnici i radnice rade, odnosno, kada su mladi u aktivnosti, ne treba da konzumiraju alkohol. Dakle, organizacije za mlade, odnosno, aktivnosti za mlade treba da budu jedan siguran i bezbedan prostor. Ali to je i dalje samo jedan segment društva. Šta kada mladi nisu u organizacijama civilnog društva? Šta kada nisu pod ulogom roditelja? Šta kada su sami u društvu?“ – pita Igor Stojilović i objašnjava da su to pitanja na koja žele da dobiju odgovore razgovarajući sa predstavnicima medija širom Srbije.
Foto – Sonja Urošević
