Izvor: BKTV News, 02.Apr.2012, 17:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li svi pričaju isto?
Svi pričaju isto. To je utisak običnog građanina na ulici. Ove nedelje, čak i oni koji profesionalno prate izborne kampanje u medijima, nisu znali da se sete ni najkarakterističnijih slogana vodećih stranka. „Različak“ se po pamtljivosti izdvaja od drugih.
Ljudi znaju kako žive. Znaju šta im je aktuelna vlast donela, bez obzira šta je obećavala. I to je, verovatno, jedan od bitnih faktora u opredeljenju koga će na Đurđevdan da zaokruže.
Zato je i smušenost mnogih >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << stranaka u korišćenju marketinških agencija posledica verovanja u one koji „knjiški“ nude svoje usluge, umsto da se oslone na zdrav duh naroda. Na ono što taj narod oseća na svojoj koži. Zar penzionerima iko mora da objašnjava „blagodeti“ što su imali stranku na vlasti kada od 1,6 miliona penzionera samo 300.000 je sa primanjima preko 30.000 dinara. Ili, da je 700.000 gladnih, jer nemaju ni minimum egzistencije. Ili milion nezaposlenih, kojima „prodajemo“ visoku i “evropsku“ politiku, umesto da im pragmatično ponudimo parče hleba!
U svakom slučaju, ne bi trebalo zaboraviti ni na činjenicu da na sve to utiču i TV stanice. Recimo, samim ređanjem redosleda spotova, moguće je stvoriti zabunu da svi „pričaju isto“!
Poseban problem je kada marketinški stručnjaci, koji se bave tim poslom u pojedinim strankama, jednostavno ne uviđaju zašto dolazi do zabune čiji je nečiji spot. Primera radi – teško je utvrditi, kada je reč o zapošljavanju, onako kako je poređano na RTS-u, šta nude URS ili neke druge strane. Ne samo što je potpis i logo tih drugih stranka neupadljiv, već i što se same poruke u biti malo razlikuju.
Slično je i kada je reč o malim i srednjim preduzećima. Da nije aktivnosti ljudi iz udruženja preduzetnika, ostao bi utisak da predsednik države prosto rida nad sudbinom najmanjih preduzetnika. Zar su opozicione stranke odgovorne što u njegovom mandatu ovaj vid „samozapošljavanja“ nije zaživeo. A činjenica je da je svako treće preduzeće iz ove oblasti nelikvidno i da je u poslednje tri i po godine preko 200.000 ljudi ostalo bez posla.
Nije opozicija bila ta kjoja je donosila zakone, zulmćarila poreskom politikom, uništavala i ono malo tržišnih uslova da te firme opstanu. Nije Nikolić, već Dinkić uveo ne samo PDV, već ga naplaćivao na izlasku iz fabričkog kruga, a ne kada se roba proda!
I da ne zaboravim: nije razlika samo u nepristojnoj krađi ideja, menjajući samo objekat, već i u činjenici ko je za tako nešto kriv. Tipičan je primer: Karić je na predsedničkim izborima 2004.godine govorio da je sramota da Srbija uvozi salatu. Dinkić sada to isto tvrdi, samo što je salatu zamenio paradajzom.
Karić tada nije imao nikakakv uticaj na strategiju razvoja Srbije, izuzev što je doneo tehnologiju 21. veka usred sankcija na kraju 20. veka. Reč je o Mobtelu, koji je Dinkić sa Šlafom „preveo“ u stečaj, iako je to bila „kovnica para“, a sa istom opremom i istim ljudima osnovao „Mobi 063“ i prodali ga Norvežanima za 1,513 milijardi evra. Ko li samo krcka te pare, jer nikad nisu ušle u državni trezor?!
Dakle, Dinkić je za sve ove godine „demokratske tranzicije“ bio idejni tvorac i partijskog zapošljavanja, i ispijao šampanjac sa onima koji su prodavali banke u Srbiji a novac primali na Kipru, i uništavao „finansijski krvotok srpske države“.
On danas Karićevu ideju o „ regionalizaciji“ pretvara u novi trošak od 40 milijardi dinara umesto u novi prihod državnog budžeta!
Razlike su ogromne. Samo je potrebno biti vešt i marketinški ih osmisliti, zar ne ?!
Mirko Stamenković
Tweet
