Izvor: B92, 16.Apr.2018, 15:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li svako može da podigne "pez spomenik" gde hoće?
Beograd -- Beograd je nedavno postao bogatiji za još jedan spomenik i to čuvenom astronautu Juriju Gagarinu. Međutim, Gagarin se nije dugo zadržao na beogradskim ulicama.
Spomenik Gagarinu postavljen je početkom aprila u ulici koja nosi njegovo ime na Novom Beogradu, ali gotovo preko noći i bez ikakve pompe.
Plan je bio da slavni astronaut bude zvanično otkriven 12. aprila, na godišnjicu puta u svemir 1961. godine, ali je posle samo nekoliko dana isto tako odjednom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << uklonjen nakon brojnih kritika.
Glavna zamerka – neobično mala Gagarinova glava u odnosu na postament.
Zbog svega toga često su se mogli čuti komentari da spomenik liči na kutijicu za pez bombone, Krangvo telo iz “Nindža kornjača” i monolit iz Kjubrikove “Odiseje u svemiru”, pa je stigao čak i do svetskih medija kao što su Gardijan i BBC.
Kako su druga idejna rešenja izgledala – nije poznato, kao ni da li ih je uopšte bilo. Poznato je samo da je ideju za spomenik, ali i novac, dala Karić fondacija.
Zbog toga su se na uklonjenom spomeniku nalazila imena četiri fondacije, dve srpske i dve ruske: Karić, Braća Mirković, Fond Vladimir Hrabri Rusija i Fond za dijalog u kulturi.
Ključna je poslednja - reč je o fondaciji koja potpuno iste Gagarinove biste, kao izašle sa fabričke trake, dodeljuje svima koji žele da mu podignu spomenik, samo je pitanje koji postament odabrati.
U ovom slučaju, upravo je to bio problem, ali samo estetski, ne jedni i sigurno ne najveći.
Ono što veoma zabrinjava jeste činjenica da u proces podizdanja spomenika nisu bili uključeni ni Grad Beograd, ni Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda, ni Sekretarijata za urbanizam, ni Ministarstvo kulture Srbije, što postavlja pitanje da li svako može preko noći da podigne spomenik kome god poželi.
O svemu tome ne bismo ništa ni saznali, da nije velike razlike u odnosu postament/Gagarinova glava.
Prva reakcija gradskih vlasti stigla je 10. aprila kada gradski menadžer Goran Vesić nakon brojnih kritika javnosti izjavljuje da će spomenik Gagarinu biti uklonjen jer nema potrebne dozvole i da će umesto njega biti napravljen nov “na čiji izgled će dati saglasnost sve nadležne institucije”.
Istog dana dvojica muškaraca pred kamerama televizije Prva skinuli su Gagarinovu glavu (postament je uklonjen nešto kasnije).
Vesić je tada rekao i da se sastao s predstavnicima Karić fondacije i da prilikom projektovanja spomenika nisu ispunjeni njihovi zahtevi kao naručioca.
Gradski menadžer se o spornom spomeniku oglasio još jednom, nekoliko dana kasnije, rečima da je za postavljanje spomenika odgovoran donator, tj. Karićeva fondacija.
Iz fondacije “Braća Karić” naveli su kratko za B92.net da je spomenik Gagarinu “završena priča” i da “nema šta da se kaže o tome”.
Takođe, oni podsećaju da su se o tom pitanju već oglašavali Goran Vesić i Dragomir Karić.
Podsećamo, narodni poslanik i biznismen Dragomir Karić 13. aprila je izjavio da se galama oko spomenika Juriju Gagarinu na Novom Beogradu podigla samo zbog fondacije "Braća Karić" i njegove porodice.
Prema njegovim rečima, bilo bi dobro da postament bude veći “da ne bi mogao neko da se popne i skine bistu i ukrade je”.
"Eto, ljudi čuju Karić i jedva čekaju da kritikuju, a mi smo samo hteli da ostavimo nešto lepo ovom gradu", rekao je Karić za “Danas”, podsećajući da je njegova porodica naručila i spomenik pesniku Žabajevu, "ali na njemu ne piše da je to od Karića, pa niko nije kritikovao".
Socijalog i autor “Kulture sećanja” Todor Kuljić kaže za B92.net da Gagarin zaslužuje spomenik u Beogradu i to “daleko pre nego ruski car”.
“Svakako bi trebalo podići taj spomenik nezavisno od odnosa Srbije prema Rusiji. Gagarin to zaslužuje, samo nek se dogovore da to bude skladno, ne treba odustajati. To nije spomenik samo našem prijateljstvu sa Rusima, nego uspehu čoveka uopšte u prodoru u kosmos. Nije čak ni spomenik uspehu socijalizma, nego uspehu tehnike i svakako zaslužuje da se obeleži”, kaže Kuljić.
Kuljić pod "ruski car" misli na spomenik Nikolaju Romanovu koji je 2014. godine dobio spomenik u Ulici kralja Milana.
Inače, čuveni Gagarin ima više desetina spomenika širom sveta, od Norveške do Indije, a jedan od najupečatljivijih je onaj iz Moskve visok 42,5 metara.
Gagarin je u svemir otišao 12. aprila 1961. godine u svemirskoj letelici Vostok I, u letu koji je trajao sat i 48 minuta. Poginuo je 1968. pri rutinskom letu kada je pokušao da se prekvalifikuje za pilota lovca. Sahranjen je na Crvenom trgu, u zidu Kremlja.
.jpg)
