Izvor: B92, 02.Maj.2013, 17:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li su ideje levice izumrle?
Beograd -- U Srbiji, u kojoj je bar 800.000 nezaposlenih, i u kojoj pola miliona radnika živi na minimalcu, levičarske ideje se čine dalje nego ikad.
Čak i pored političkih stranaka koje se deklarišu kao socijaldemokratske.
Pokret Okupiraj, antiglobalistički protesti, prvomajske demonstracije- masovna okupljanja nezadovoljnih u borbi za svoja prava, posebno posle početka ekonomske krize, slike su koje poslednjih godina sve češće stižu iz sveta.
O krizi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kapitalizma i novom društvenom poretku raspravljaju brojni aktivisti, teoretičari pa i političari u svetu. Sa druge strane slika proslave međunardonog praznika rada u Srbiji samo potvrđuje da su ovde ideali odavno izgubljeni.
"Levica je u Srbiji uglavnom svedena na salonsko levičarstvo. Imate salonske levičare koji su jaki u frazeologili, ali vrlo slabi u akciji. Sindikati su apsolutno kompromitovani, u Srbiji. Vi kad kažete nekome sindikat, čovek se naježi. Političke stranke isto tako. Oni su kompromitovani. Postoje pojedini političari koji povremeno bljesnu i onda se građani ponadaju da tu može biti neke koristi, ali generalno gledano ni političke stranke ni sindikati ne ulivaju ni malo poverenja", kaže sociolog Jovo Bakić.
Ni omladina nema bolji stav. Levičarske ideje najčešće povezuju sa komunizmom, a o Marksu, kapitalizmu, levici, desnici - uče tek par godina pred prvi izlazak na izbore. Milan Gačanović je pre dvadeset godina predavao marksizam, danas u Prvoj beogradskoj građansko obrazovanje.
"Kada uporedimo našu mlađu generaciju sa generacijom u Francuskoj, Italiji, Nemačkoj vidi se da njima nedostaje taj deo, odnosno ne mogu da procene šta je to levičarska ideologija, šta je desničarska ideologija, šta je kapitalizam. Ta deca žive sa tim oni su od početka vaspitavani, viđali su demonstracije na ulicama, znaju kad prođe neko sa petokrakom na ulici znaju o čemu se radi. A toga kod nas nema, čak suprotono. Sve je to pežorativno", rekoa je profesor građanskog obrazovanja Milan Gačanović.
Boris Kanclajter je šef beogradske kancelarije nemačke Fondacije Roza Luksemburg. Levicu smatra demokratskim pokretom. U političkim partijama ne vidi aktere za promene, ali potencijal uočava kod studenat i radnika.
"Ovde treba još verovatno malo više vreme pošto nada je još uvek da kroz privatizaciju, kroz takozvane tranzicije može da se ostvari ono što najveći broj ljudi hoće, to je posao, socijalnu sigurnost. Nažalost vidimo u zapadnoj Evropi da to nije moguće sa neoliberalnom politikom i na nama je da ponudimo alternative. Ali to je proces koji sigurno još traje", rekao je Kanclajter.
Pored nekoliko aktivističkih pokreta, najveća koncentracija levo orijentisanih grupa danas se nalazi na društvenim smerovima fakulteta u Beogradu i Novom Sadu. Za sada svaka od njih broji po nekoliko desetina članova.
