Izvor: Blic, 25.Okt.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li ste anksiozni
Da li ste anksiozni
U četiri ujutru ste se probudili, dlanovi su vam vlažni, a srce vam lupa kao ludo. Brinete zbog dece, ostarelih roditelja, stana, novca, zdravlja... Spisku nema kraja. Za to vreme, tu kraj vas, vaš partner ravnomerno diše i spava snom pravednih. Zar ne vidi opasnosti koje vrebaju iza svakog ćoška? Sigurno ne vidi. Jer kako bi, inače, spavao.
Kako je moguće da dvoje ljudi tako različito reaguju na iste okolnosti? Zašto nekim osobama teško >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << padaju životne promene dok ih druge savladavaju lako i mirno? Da li su neki od nas prosto rođeni nervozniji? I, ako se ubrajate u takve, da li postoji nešto što možete da preduzmete?
Ključ za sva ova pitanja jeste emocionalna reakcija koju nazivamo anksioznost. Za razliku od gladi ili žeđi, koje nastaju i nestaju u neposrednoj sadašnjosti, anksioznost je osećaj koji nam se prikrada iz budućnosti. Služi tome da se čovek previše ne opusti i misli da je potpuno bezbedan. Bez njega, malo bi ljudi moglo da opstane.
Dakle, anksioznost je normalna pojava, ali postaje problem samo ako traje previše dugo posle pojave neposredne pretnje. Ponekad za to postoji očigledan razlog, kao što je slučaj sa zaposlenima koji su se izvukli iz Svetskog trgovinskog centra u Njujorku pre rušenja. Poneka se javlja bez razloga.
Poremećaj anksioznosti - taj izraz stručnjaci upotrebljavaju da opišu svaku anksioznost koja toliko traje da nam remeti normalan život - predstavlja relativno čestu duševnu bolest, koja ima raspon od specifičnih fobija do opšte anksioznosti. Lečenje
Anksiozni ataci nisu sami po sebi duševna bolest. Ali ako je potrebno lečenje, treba sprovesti psihijatrijsku dijagnostičku obradu kako bi se utvrdilo poreklo anksioznosti pre započinjanja terapije.
Lečenje podrazumeva odabir pravog leka iz grupe takozvanih anksioletika uz odgovarajući psihoterapijski i socioterapijski pristup. CDC/JS
