Izvor: Vesti-online.com, 24.Okt.2018, 03:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Da li slobodno tržište donosi samo boljitak (3): Slađa čokolada i keks bez maslaca

Prošlog meseca Evropski parlament je velikom većinom od čak 464 glasa "za" izglasao izveštaj o različitom kvalitetu proizvoda za istočno i zapadno tržište. Tako su konačno građani Istočne Evrope izvojevali dugo godina ignorisanu bitku protiv poznatih proizvođača iz Zapadne Evrope koji za siromašnija tržišta plasiraju svoje brendirane proizvode, ali lošijeg kvaliteta u odnosu na one koje namenjuju kupcu na Zapadu.

U početku su proizvođači, prehrambreni, ali i >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << hemijski koncerni, uporno negirali da se ova vrsta diskriminacija kupaca dešava, a kamoli da je to deo njihove poslovne politike da povećaju zaradu nauštrb zdravlja i po cenu prevare siromašnijih kupaca, za koje računaju da su slabije upućeni u to šta je kvalitet.

- Ovo je bila nepravda za građane velikog dela EU. S pravom se osećamo kao građani drugog reda. Ovo je prilika da pokažemo da Evropski parlament predstavlja sve, da nema Istoka i Zapada i da smo svi jedna Evropa - izjavila je Biljana Borzan, hrvatska evroparlamentarka i izvestilac za različit kvalitet prehrambenih proizvoda nakon što je EP usvojio izveštaj.

Ona je prethodno dokazala da se u Hrvatskoj prodavala dečja hrana poznatog proizvođača HIPP lošijeg kvaliteta od one na zapadnom tržištu, posle čega je poznati austrijski proizvođač povukao te proizvode i izjednačio kvalitet dečije hrane.

Kada je pre više godina list "Politika" pokrenuo istraživanja o tome da li u Srbiji kupci arijel praška i drugih proizvoda kućne hemije poznatih brendova kupuju iste one koji se plasiraju i na zapadnoevropskom tržištu, takođe su naišli na početno negiranje proizvođača. Novinare su vodili po pogonima, bombardovali ih podacima o tehnološkom postupku, ali se kasnije ispostavilo da je sumnja bila opravdana. Domaćice su se mogle lako uveriti kako sa većom količinom praška renomiranog proizvođača kupljenom u Srbiji opere lošije veš nego kada im njihova rođaka donese tu istu marku, ali iz Nemačke.

Od početnih negiranja, lokalna udruženja potrošača dobijala su na kraju i još, možda uvredljivija objašnjenja. Činjenicu da čokolade za istočno tržište sadrže manje kakaoa, a više šećera, proizvođači su pravdali da se - prilagođavaju ukusima lokalnih potrošača!

I nemački mediji, poput Dojče velea i televizije VDR su imali priloge o tome da, pre svega, prehrambeni proizvodi pod istim nazivom imaju drugačiji sastav u zavisnosti da li su namenjeni istočnom ili zapadnom tržištu starog kontinenta.

Balzen je bio primer preduzeća koje na drastičan način vara potrošače u istočnoj Evropi jer je za zapadne potrošače u njihovom keksu bio maslac, ali za "siromahe Evrope" keks je pravljen sa palminom mašću i aromom maslaca.

Pod pritiskom javnosti na kraju je predstavnik Balzena tvrdio da od početka jula prošle godine, u njihovom pogonu u Poljskoj teče proizvodnja po "nemačkom" receptu, dakle sa maslacem. Obećali su da više neće praviti različite proizvode za različite zemlje EU.

Za zemlje koje nisu u EU, trgovačka podmetačina sa umanjenim kvalitetom i dalje važi. One koje ne mrzi da zagledaju u etiketu jeftine nemačke čokolade videće da one po pravilu imaju manji procenat kakaoa. Tu je i trik sa manjom gramažom. Privučeni nižom cenom, kupac kada dođe kući vidi da je umesto uobičajenih 100 gr dobio 90 ili 80 gr crne poslastice.

Povodom usvojenog izveštaja u EU, jedan čitalac iz Hrvatske je na duhovit način posavetovao susede u Srbiji kako da zaštite sebe od bofl robe sa Zapada..

"Hrvatsko tržište preplavljeno je dobrim jeftinim vinima iz uvoza, ali ja kupujem hrvatski plavac sa Pelješca sa magarcem na slici i ždrepčevu krv iz Čoke u Srbiji. Je skuplje, ali od ovih naših vina bolje njačem i ržem, nego od jeftinijih uvoznih. Eto, šta možete učiniti - kupujte domaće, pa ržite sa balkona", posavetovao je izvesni Petar iz Zagreba.

Nastavak na Vesti-online.com...