Izvor: Politika, 11.Nov.2014, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li je umetnost top koji napreduje
„Ko to tamo peva”, 27. Memorijal „Nadežda Petrović” u Čačku
Naslov ovogodišnjeg memorijala „Ko to tamo peva”, pozajmljen od kultnog filma Slobodana Šijana (snimljenog davne 1980. godine), predstavlja lucidno rešenje Dejana Sretenovića, čiji je ovo autorski projekat. Naslov filma svojom dubinom i crnim humorom postao je živa umetnička metafora srpskog mentaliteta i društva, toliko aktuelnih i danas. Između ostalog, film „Ko to tamo peva” prerastao je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u vrstu dobro poznatog zaštitnog znaka, ovoga puta inteligentno integrisanog u idejni koncept projekata 27. Memorijala produbljujući, drugim sredstvima, političko značenje vizuelne umetnosti danas. Sretenović na svoj izbor gleda kao na „sklop ’situiranih priča’ koje za mesto primarne kritičnosti i performativnosti uzimaju lokalni milje kojem umetnici pripadaju kao građani Srbije i kao javni intelektualci”. Izborom jedanaest poznatih i proverenih autora različitih generacija on ovim skromnim brojem učesnika, svoj koncept i obimom prilagođava vremenu čija krilatica je – nema novca. Svakako, time nije izneveren zadatak Memorijala da predstavi aktuelnu likovnu scenu koja je povezana i određena globalizacijskim tokovima u kojima je još čitljivija sudbinom našeg prilično iščašenog političkog i društvenog miljea. I upravo taj lavirint mogućih i nemogućih situacija i događaja koji karakterišu socijalni, kulturni i politički život u Srbiji danas bio je inspirativan poligon pozvanim umetnicima.
Tako instalacija Slobodana Šijana „Fašizam iz moje sobe” polazi od jednog privatnog događaja (flaša italijanskog vina sa Hitlerovom etiketom) da bi ovu autorefleksivnu situaciju sa nečijom političkom nekorektnošću preveo na opšti plan i pitanje opstanka određene ideologije, njene moći i opasnih recidiva.
Kratki dokumentarni film Ognjena Glavonića „Živan pravi pank festival” svojom autentičnošću i gotovo utopijskom verom aktera Živana (iz sela Tomaševca) u nemoguću misiju kulture bez novca više je od svedočanstva o našem vremenu, mentalitetu i dirljivoj iskrenosti. Sličnu meru autentičnosti u markiranju socijalnih margina nalazimo u radu „Sekundarna arhitektura”, objekat i video-rad Branislava Nikolića, realizovan sa predstavnikom urbane gerile Bobanom Mladenovićem, poznatim graditeljem u romskim naseljima. Raša Todosijević, Milica Ružičić, Darinka Pop Matić, Žolt Kovač, Vladimir Miladinović u svojim politički angažovanim radovima ostvarili su svojevrsni dijalog različitih idejnih, generacijskih i poetskih uporišta.
Na samom otvaranju dodeljena je i nagrada Memorijala koju su ravnopravno podelili Milica Tomić i Siniša Ilić. U instalaciji „Re-assembling: Umetnost i njen odnos prema najamnom radu” Milica Tomić posvećeno istražuje odnos rada i kapitala. Ilić u instalaciji „Strategija, raskadrirani dokument o izvesnosti današnjice” vodenom bojom na papiru A-4 formata u nijansiranom tonu ponavlja pitanja o našem opstanku. Miloš Tomić, laureat Umetničke galerije „Nadežda Petrović” za video-film „Veče uz radio”, nastavlja da istražuje muzičku svakodnevicu igrajući se značenjima vedre prisutnosti tipične za njegov projekat „Muzikalni dnevnik” predstavljen prošle godine na Bijenalu u Veneciji.
Dejan Sretenović se u svom izboru uglavnom oslanjao na etablirane autorske pojave, pa se može reći da u koncepciji 27. Memorijala „Nadežda Petrović” nije bilo većih rizika niti iznenađenja. Na prošlom memorijalu mlađa generacija kritičara problematizovala je fenomen stvarnosti i fikcije, stanja, pojava i situacija u različitim sferama kulture, politike i društva. Nastavljajući angažovani pravac, ovogodišnji memorijal dao je jedan mogući odgovor na pitanje kritički angažovane umetnosti, a ova kompaktna i dosledna idejna linija može se pratiti na postavkama žive i zanimljive strukture, u prostoru Galerije „Nadežda Petrović” i Galerije „Risim”. Vitalnosti manifestacije doprinose i prateći programi, uobičajeni u umetničkoj praksi. U pratećem programu Memorijala organizovana je panel-diskusija čiji intrigantni naslov „Umetnost je top koji napreduje, dok mu je cev okrenuta ka sopstvenom položaju” otvara pitanje produkcije političkog značenja u umetnosti, kako je Sretenović obrazložio.
Ljiljana Ćinkul
objavljeno: 12.11.2014
