Izvor: B92, 03.Sep.2015, 14:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li je trebalo objaviti sliku mrtvog deteta na plaži?
Mali Sirijac Ajlan Kurdi utopio na putu ka Evropi. Može li neki medij da pokaže sliku mrtvog deteta na plaži? Šta više, mora li? Glavni urednik DW Aleksander Kudašef objašnjava zašto smo se odlučili da to učinimo.
Ovo je grozna slika. Ona pokazuje sav užas uzaludnog i smrtonosnog bekstva iz Sirije pogođene ratom. Ovo je trenutak uhvaćen fotoaparatom – ali i ono što se dešava svakoga dana na obalama Sredozemnog mora. Ovo je slika zbog koje smo skrhani zbog bolnog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << suosećanja.
Ovo je slika koja tera na razmišljanje. Ovo je slika zbog koje zanemimo, slika pred kojom svi osećamo da je slika godine, možda i decenije. Ona je simbol svega što nas u ovom trenutku dira, pogađa, čini besnima i razočaranima.
Da treba, sme li se, mora li se objaviti takva slika? Mora li to da uradi i Dojče vele? Postoji niz uverljivih i razumnih razloga da se to ne učini. Reč je o pijetetu, o dostojanstvu jednog deteta, o opravdanom zahtevu da mediji budu uzdržani.
Mi smo se odlučili da je objavimo. Ne zbog senzacije, ne zbog toga da bismo povećali broj klikova na našim internet-stranicama ili gledanost naših video-priloga. Pokazujemo je, jer nas je sve pogodila.
Pokazujemo je, jer ona postaje simbol izbegličke tragedije: slika nedužnog deteta zbog koga su se njegovi roditelji upustili na put opasan po život, kako bi mu omogućili bolji život. Završilo je smrću tog deteta u moru.
Pokazujemo je, jer nas je ova slika dobro prodrmala. Na redakcijskoj konferenciji svi smo bili zamišljeni i nemi. Dirnuti zbog patnje i smrti.
Pokazujemo ovu sliku jer osećamo tu patnju i pored sve užurbanosti koju novinarski posao nosi. Jer smo pred ovom slikom ostali nemi.
