Izvor: Politika, 21.Okt.2013, 15:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li je smisao reforme: lako do diplome
Tokom 2007. izdato je 8.000 fakultetskih diploma na nivou cele Srbije, a prošle godine 31.460
Prema Strategiji razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine, teži se tome da 70 odsto upisanih studenatazavršava visoko obrazovanje (strukovne ili osnovne akademske studije) u roku ili sa jednom godinom kašnjenja tako da učešće visokoobrazovanih u posmatranoj generaciji, od 2020. godine iznosi najmanje 35, a najverovatnije 38,5 procenata. Prema rezultatima popisa iz 2011, broj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << visokoobrazovanih povećan je na 10,59 odsto, što je brojčano povećanje od 240.290 osoba u odnosu na popis 2002. godine. U visokoobrazovane se, međutim, danas ubrajaju i osobe koje ne znaju gde je Kip slobode ili koji broj označava četvrtinu od 2.000. Nije poenta u tome da se fakultet završi u roku ili s minimalnim zakašnjenjem, jer to povlači za sobom dalje urušavanje kriterijuma na studijama, već u tome da se obrazovanjem dobijaju kvalitetni i stručni kadrovi koji će odgovarati tržišnim potrebama. Iz humboltovskog sistema studiranja, simbioze predavanja/učenja i istraživanja, kada su studije trajale duže, ali su bile temeljnije, u mnogim ustanovama otišlo se u krajnost apsurdno lakog sticanja visokoškolskih zvanja kroz sistem ozvaničen bolonjskom reformom i propustima nacionalnih zakonodavstava pojedinih država.
Tokom 2007. izdato je 8.000 fakultetskih diploma na nivou cele Srbije, a prošle godine 31.460. S druge strane, u poslednjih pet godina, broj odbranjenih doktorata se povećao sa 206 na 561. Tako je u Beogradu 2007. godine na doktorske studije upisano 405 studenata, da bi pet godina kasnije podaci Republičkog zavoda za statistiku ukazali na 2.967 budućih doktoranada. Informacije o kojima se u javnosti govori, ali nedovoljno, jesu da je profesor jednog privatnog fakulteta samo tokom 2011. bio mentor na odbrani devet doktorskih teza, iako prema Pravilniku o doktorskim studijama jedan profesor tokom svoje karijere može biti supervizor desetorici doktoranada. Ako je država odredila da procenat visokoobrazovanih bude sličan zapadnoevropskom samo na papiru – na dobrom smo putu. Razlika je u tome što u Zapadnoj Evropi, na koju se očito ugledamo, postoji uporište znanja i potreba u privredi za ovim brojem svršenih akademaca, a u Srbiji ni izbliza. Tako se procenat menja samo statistički, a medveđa usluga čini čitavom društvu, ubedljivo najviše onima koji su težim putem završili svoje studije. Ograničenjem mogućnosti detektovanja i sankcionisanja instant doktoriranja loše sprovedenim procesom akreditacije i zakonski limitiranom nadležnošću prosvetne inspekcije koja ne proverava kvalitet radova, već samo formalnu proceduru, Srbija bi mogla postati jedan od centara „proizvodnje“ nekvalitetnih doktora nauka.
Nacionalna strategija nije realna, jer se za sedam godina ne može postići gotovo četvorostruko povećanje broja visokoobrazovanih, a da to bude odgovarajuće kvalitativno ispraćeno. Već danas, sa relativno malim procentom visokoobrazovanih (u odnosu na prosek EU koji iznosi 23,7 odsto) privreda ima gorući problem da apsorbuje toliko visokoobrazovanih kadrova. Pre bi se moglo reći da je u pitanju priprema mladih za odlazak iz zemlje, jer posla nema. Na strani 313 izveštaja Svetskog ekonomskog foruma za 2012/13. godinu, u odeljku koji se tiče odliva mozgova, stoji podatak da se Srbija nalazi na 141. mestu od 144 rangirane države.
Otvaranje ili, bolje rečeno, hiperprodukcija privatnih fakulteta poslednjih godina postala je najprofitabilnija legalna delatnost. U takvim ustanovama postoji finansijski interes osnivača, dok je kvalitet obrazovanja manje bitan. U inostranstvu je dijametralno suprotna situacija. Među deset najboljih univerziteta na svetu, sedam je privatnih. Ove ustanove su najbolje, jer im je obrazovanje u prvom planu. U Srbiji, logika većine privatnih univerziteta potpuno je izvitoperena u korist profita.
Da li ćemo dočekati da premijer Dačić jednog oktobra ode na Beogradski univerzitet, koji se, prema prestižnoj Šangajskoj listi, nalazi među 400 najboljih u svetu, a u oblasti matematike i među prvih 150 u svetu, i poželi brucošima uspešno studiranje?
Sociolog
Branislav Omorac
objavljeno: 21.10.2013.
