Izvor: Blic, 08.Jun.2014, 16:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li je pravda dostižna: Žrtve i radnici i sud
Jedanaest radnika „Agrobanovaca“ bili su rešeni da počnu štrajk glađu samo da bi sprečili da se ide na sud i tamo rešava njihov slučaj. Jedva smo ih odgovorili.
Ovako za “Blic” o iskustvima sa ostvarivanjem prava radnika na sudu odgovara Slavko Vlaisavljević, potpredsednik UGS „Nezavisnost“, iznoseći primer iz prakse. Umesto da unosi red, domaći sudovi samo povećavaju neizvesnost i nervozu, i poslodavaca i radnika.
- To vam je najbolja ilustracija >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kao izgledaju radni procesi u Srbiji i koliko radnici imaju poverenja u sud - dodaje Vlaisavljević.
Radeći na različitim slučajevima koji se tiču sporova iz oblasti radnih odnosa, ekipa “Blica” suočila se sa vrzinim kolom međusobnih optužbi radnika i poslodavaca koji se godinama povlače po sudovima, njihovim optužbama na račun efikasnosti suda i stručnosti sudija, slučajevima u kojima su i same sudije ugrožene jer su donosile presude u radnim sporovima po svojoj savesti, primerima da za istu stvar oni koji potpadaju pod sud u Beogradu bivaju kažnjeni, a oni koji su u Novom Sadu naplaćuju ono što su odradili, radnici traže zaštitu od suda kod zaštitnika građana...
Količinu haosa i pravne nesigurnosti samo donekle može da dočara broj od preko 40.000 sudskih procesa vezanih za oblast radnog prava s kojima su srpski sudovi ušli u ovu godinu.
Radni sporovi pred sudovima u Srbiji (2013)
Osnovni sudovi
primljeni 43.597
rešeni 43.775
ostali nerešeni 39.606
10.140 predmeta starijih od dve godine
Viši sudovi primljeni 2.860
rešeni 3.280
ostali nerešeni 1.347
894 predmeta starija od dve godine
Apelacioni sudovi primljeni 18.889
rešeni 17.452
ostali nerešeni 7.491
5.398 predmeta starijih od dve godine
Vrhovni kasacioni sud primljeni 1.462
rešeni 1.537
ostali nerešeni 627
566 predmeta starijih od dve godine
- Brojnost radnih sporova pred svim sudskim instancama ukazuje na poremećaj u oblasti zaštite rada. Statistika pokazuje da je prošle godine 345 sudija u osnovnim sudovima rešilo 31.405 slučajeva, da im je za ovu godinu ostalo čak 39.606 slučajeva, od čega je 10.140 starije od dve godine. Nedostatak sudija je dobrim delom uzrok ovako velikog broja predmeta, koji vremenom postaju sve veći i složeniji. Moje je mišljenje da sudije treba više da se osposobljavaju upravo za ovu vrstu sporova - rekla je za “Blic” Biserka Živanović, sudija Apelacionog suda u Beogradu koja se već 35 godina bavi radnim sporovima.
Sudija Živanovićeva iznela je i jedan frapantan primer - tek nedavno je završen proces koji je počeo još 1985. godine pred Sudom udruženog rada. Dužini nije doprineo samo sud, nego i sama stranka.
Zabrinjava što se u takvoj situaciji u Srbiji sprema nov zakon o radu.Nakon prvih privatizacija 1989. godine, novi zakon o radu donet je 2001. godine, a još noviji 2005. godine i menjan je još dva puta.
- Živimo u državi u kojoj se stalno iznova sprovode „reforme“, zakoni menjaju često i neusaglašeno, i proizvoljno se primenjuju. I pravosuđe se „reformiše“ u kontinuitetu i stalno iz početka, što ga destabilizuje, zamara, plaši i umanjuju se garancije sudske nezavisnosti. Suočavajući se sa stalnim egzistencijalnim i profesionalnim pretnjama, sudije i tužioci nisu motivisani da pokušaju da sagledaju složenost i razumeju suštinu društvenih dešavanja, da tumače svrhu novodonetih zakona i obave svoj posao u skladu sa zakonom i pravilno - konstatuje Dragana Boljević, predsednik Društva sudija.
Uzroci
Veliki broj radnih sporova
Nepoštovanje hitnosti odlučivanja
Neujednačena sudska praksa
Sporo rešavanje predmeta
Posledice
Poremećaj u oblasti zaštite rada
Gubljenje poverenja u sud
Stvaranje osećaja nejednakosti
Nesigurnost poslodavaca i radnika
Maratonski spor radnika „Zobnatice“
Jedan od maratonskih radnih sporova, dug pet godina, vodi udruženje malih akcionara AD ”Zobnatica“, nekadašnjeg poljoprivrednog giganta iz Bačke Topole (njih
Projekat „Da li je pravda dostupna građanima” finansira Evropska unija (preko Delegacije EU u Srbiji) kroz program „Jačanje medijske slobode u Srbiji”. Objavljivanje ovog članka omogućeno je uz finansijsku pomoć Evropske unije. Sadržaj članka isključivo je odgovornost dnevnog lista „Blic” i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.
140 podnelo je pojedinačne tužbe) radi isplate razlike neisplaćene dobiti preduzeća koja im je sledovala po zakonu. Zaposleni i bivši zaposleni kažu da rukovodstvo preduzeća odbija da ispuni ovu obavezu, rukovodstvo tvrdi da bi to uradilo, ali da novca nema i to vrzino kolo, u koje su uključeni i sudovi od Topole preko Subotice do novosadskog Apelacionog suda igra se godinama. Osnovni dug od oko 79 miliona dinara sa kamatama danas iznosi preko 300 miliona dinara, a isplaćeno je tek 15 odsto novca.
Branislav Janjušević, predsednik Udruženja malih akcionara “Zobnatica”, kaže da je izgubio i zdravlje i vreme u borbi sa rukovodstvom, ali nema nameru da odustane.
Advokat oštećenih Ahmet Hodžić tvrdi da je u osnovi spora falsifikovana odluka o isplati dobiti na kojoj je naknadno dopisano da se isplata odlaže dok preduzeće ne bude u mogućnosti da odvoji novac.
Andrija Raičević, direktor AD “Zobnatica”, s druge strane optužuje:
- Pa, ja bih prvo sebi isplatio dobit, nisam valjda protiv sebe i svoje dece. Ovo preduzeće se bori da preživi, spali smo na hektar zemljišta po zaposlenom i u tako teškim uslovima niko nije otpušten, zaposleni redovno primaju platu, nemamo dinara kredita. Glavnu reč o svemu daće sud, a sve sudske odluke bile su u našu korist - kaže Raičević.
Tehnološki višak
Ljubinka Janković, ekonomista iz Beograda, pet godina vodi radni spor protiv Agencije za privatizaciju, gde je dobila otkaz zbog “tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena” u ovoj kući.
- U trenutku kada sam zajedno sa još dvadesetak kolega dobila otkaz, bila su slobodna tri radna mesta koja su odgovarala mojoj stručnoj premi. Prema Zakonu o radu i pravilniku o unutrašnjoj organizaciji, Agencija je bila dužna da mi kao navodnom tehnološkom višku ponudi jedno od tih mesta. Umesto toga, dali su mi otkaz i mislim da su to učinili da bi tamo zaposlili druge ljude. Posle mog odlaska u Agenciji je zaposleno 55 ljudi - priča Ljubinka Janković za “Blic”.
Agencija je odbila da direktno odgovori na pitanje “Blica” zašto Jankovićevoj nije ponudila jedno od upražnjenih mesta.
Dragoslav Ljubičić: Samo Apelacioni sud u Beogradu ne priznaje Smene. Ustavni sud je rekao da smo u pravu
Smenski radnici u TE „Nikola Tesla“
Bili su junaci dok su tokom poplava radili po smenama kojima niko nije brojao sate jer se radilo o struji za celu Srbiju. Međutim, kad su oni u pitanju, Apelacioni sud u Beogradu tvrdi već godinama da ne rade po smenama, nego po “atipičnoj preraspodeli radnog vremena”.
Najčešći sporovi*
Nezakonito produženje ugovora o radu na određeno vreme Rad na crno Rešavanje tehnoloških viškova Neisplaćene zarade i druga primanja Smanjenje broja zaposlenih u republičkoj administraciji i lokalnoj samoupravi za 10 odsto Smene direktora javnih preduzeća Otežan socijalni dijalog (nepoštovanje imuniteta predstavnika sindikata)
* Izvor Vrhovni kasacioni sud
Oko 1.100 radnika TENT-a od 2005. godine pokušava da predsedniku Građanskog veća Apelacionog suda u Beogradu dokaže da radi u smenama.
- Svi dokumenti privrednog društva od 1994. godine do danas govore o tome da mi radimo u smenskom radu. Apelacioni sud to odbija da prihvati kao validan dokaz - kaže za “Blic” Dragoslav Ljubičić, predsednik Sindikata smenskih radnika koji pokušavaju da naplate ono što su odradili od 2005. do 2013. godine, kada im nadoknada za smenski rad nije obračunavana.
Njihovu tužbu prihvatio je Sud u Strazburu, što znači da će državi u jednom trenutku stići na naplatu oko 33 miliona evra. Radnici pred domaćim sudom nude znatno povoljniji dogovor i poravnanje i traže isplatu duga bez zateznih kamata.
- Ima mnogo nelogičnosti u odbijanju Apelacionog suda da im dosudi nadoknadu za rad u smenama. Radnici koji su zaposleni u identičnom privrednom društvu u okviru EPS-a, sa istim kolektivnim ugovorom, pred novosadskim sudom su ostvarili tu nadoknadu i ona im se isplaćuje. Potpuno je identična činjenična i pravna situacija, ali odluke dva suda su različite. Kada smo tražili ujednačavanje sudske prakse, iz suda u Beogradu nam je odgovoreno da je u ovom sudu praksa usaglašena - objašnjava za “Blic” Milan Ivošević, advokat radnika TENT-a.
Sudija postala socijalni slučaj
Visoki savet sudstva (VSS) razrešio je krajem aprila sudiju (ime i sud u kojem je sudija bila zaposlena poznati redakciji) sudijske funkcije jer zbog bolesti nije u stanju da taj posao dalje obavlja. Bivši sudija je samohrana majka, ostavljena na ulici, bez mogućnosti da u sudu obavlja neku drugu, savetničku funkciju.
VSS je odluku doneo na osnovu mišljenja Sudsko-medicinskog odbora Medicinskog fakulteta u Beogradu, ali razrešenom sudiji nije tu odluku dostavio.
Sudija je još prošle godine podnela zahtev za invalidsku penziju, ali su veštaci utvrdili da je radno sposobna.
Sudiji su tako uskraćena sva prava koja svi drugi zaposleni u Srbiji imaju jer VSS nije u odluci o razrešenju predvideo drugo radno mesto u okviru istog suda.
Iako ništa nije skrivila, nego se razbolela, sudija je postala socijalni slučaj i to odlukom najvišeg pravosudnog tela koje joj je uskratilo pravo na raspoređivanje na drugo radno mesto, kakvo imaju zaposleni po Zakonu o radu. Ako se to događa sudijama koje predstavljaju državu, šta mogu da očekuju obični smrtnici?
Narednih dana na sajtu "Blica" biće objavljene šire i kompletne priče pojedinačnih slučajeva koji su ovde ukratko predstavljeni
I država ne poštuje sud
Država ne poštuje ni presude Suda u Strazburu. U periodu od 2007. godine do 2009. godine, u slučajevima dospelih neizmirenih obaveza društvenih preduzeća po izvršnim presudama za potraživanja iz radnih odnosa, Evropski sud za ljudska prava doneo je više presuda protiv Srbije.
U njima je konstatovao povrede prava na suđenje u razumnom roku kao i prava na nesmetano uživanje imovine. U još sedamnaest sličnih predmeta sa 325 pritužilaca koji su u toku, sud u Strazburu je predložio Srbiji da zaključi poravnanja.
Vlada Srbije donela je 22.3.2012. godine Uredbu o evidentiranju dospelih neizmirenih obaveza društvenih preduzeća po izvršnim presudama za potraživanja iz radnih odnosa i time još više povredila prava na suđenje u razumnom roku jer je propisala nove rokove za evidentiranje obaveza i odložila obaveze države - na neodređeno vreme. Time je izvršenje sudskih odluka učinila neizvesnim.
Najčitanije SADA:
