Izvor: RTS, 25.Feb.2011, 09:49   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Da li je blato lepljivo?

Zbog neregularnosti decembarskih izbora i izveštaja Dika Martija, kosovski političari su treću godišnjicu nezavisnosti dočekali u tmurnom raspoloženju, piše britanski "Ekonomist" u tekstu "Da li je blato lepljivo?".

Treću godišnjicu nezavisnosti 17. februara kosovski političari dočekali su u tmurnom raspoloženju. Samo pola godine ranije kosovski lideri bili su u znatno bolje raspoloženi posle savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde, prema kojem samoproglašena >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << nezavisnost Kosova nije bila nelegalna.

Onda su došle optužbe. Prvo, zbog neregularnosti decembarskih izbora, koje su strašno naljutile Ameriku, najvećeg saveznika Kosova.

Ubrzo posle toga stigao je i izveštaj švajcarskog političara i bivšeg tužioca Dika Martija, u kojem su navedene jezive optužbe o povezanosti kosovskog političkog vrha i organizovanog kriminala.

Dik Marti je decembra prošle godine predao izveštaj Savetu Evrope, koji je povezao kosovskog premijera Hašima Tačija sa ljudima koji su posle sukoba na Kosovu 1999. godine kidnapovali i ubili 500 Srba i Albanaca.

Neki od njih, kako se tvrdi u izveštaju, ubijeni su kako bi im organi bili izvađeni i prodati. Tači je energično demantovao optužbe.

Ali ovo nisu prve ovakve tvrdnje. Naime, prvi put su takve optužbe predstavljene i knjizi bivše tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte.

Međutim, srpski mediji došli su do određenih dokumenata koji potkrepljuju Martijeve tvrdnje. Dokumenta u kojima su sakupljena autentična svedočenja o tome da se kidnapovani Srbi ubijaju zbog organa, predata su 2003. godine misiji Ujedinjenih nacija na Kosovu.

U to vreme optužbe nisu bile potkrepljene. Ipak, ti navodi su naterali tim istražitelja UNMIK-a i Međunarodnog tribunala za ratne zločine da posete, februara 2004. godine, grad Burel i "žutu kuću" na severu Albanije u kom su, prema svedočenjima, počinjena ubistva.

U izveštaju forenzičara UNMIK-a piše da su u "žutoj kući" pronađeni tragovi krvi, ali da to nisu "čvrsti dokazi" kriminalnih radnji. Posle ovoga, nikakve potrage za telima niti dalje istrage nisu pokrenute.

A ipak, dokazi, kao i medicinski pribor nađen ispred kuće, mogli su biti uzeti u obzir kao dokazi koji bi potkrepljivali ranije tvrdnje svedoka.

Zašto je UNMIK stavio ovaj slučaj u fioku? Pa, zbog političke pragmatičnosti. Zbog toga što su morali da svakodnevno sarađuju sa ljudima koji su implicitno optuženi.

Osim toga, činjenice koje su mogle biti otkrivene daljim istragama užasavale su ljude u UN, zadužene za izgradnju moderne i stabilne administracije na teritoriji Kosova.

Što se Međunarodnog tribunala za ratne zločine tiče, njihovi istražitelji su zaključili da je, čak i da su zločini stvarno počinjeni, ovakav slučaj van njihove nadležnosti, zato što su zločini počinjeni posle sukoba na Kosovu 1999. godine.

Nekoliko godina kasnije, u misterioznom i sramotnom potezu, Međunarodni tribunal uništio je dokaze sakupljene u "žutoj kući". Da su bili sačuvani mogli su da daju DNK uzorke kritične za potpunu kriminalnu istragu.

Najzad, zbog činjenice da nije pokrenuta dublja istraga posle "žute kuće" i činjenice da su prikupljeni dokazi uništeni, UNMIK i Međunarodni tribunal mogli su da tvrde da ne postoje dokazi koji potkrepljuju svedočenja.

Ovo međutim, nije bio slučaj sa Dikom Martijem, koji je sproveo daleko detaljniju istragu.

Albanci, naravno, tvrde da se Marti protivi proglašenju kosovske nezavisnosti i da je njegov izveštaj deo šire kampanje blaćenja nove države.

Švajcarskog tužioca napadaju i zbog neobjavljivanja detalja o njegovim izvorima, za koje on kaže da bi mogli da ugroze živote ako bi bili poznati.

Novi dokumenti

Novi dokumenti koji su izašli u javnost zaprepastiće Martijeve kritičare. Oni sadrže mučne podatke o tome šta se desilo posle sukoba na Kosovu 1999. godine, među kojima su i detalji o svedocima, ali ne i njihova imena.

Prvi je interni dokument Međunarodnog tribunala koji datira iz 30. oktobra 2003. godine. Drugi od 12. decembra 2003. godine je izveštaj direktora UNMIK-ovog pravosudnog odeljenja.

Rezime izjava iz prvog dokumenta navodi da je od juna do oktobra 1999. godine, između 100 i 300 ljudi, većinom Srba, oteto i odvedeno u Albaniju. Od tog broja od 24 do 100 ljudi prebačeno je u sekundarne pritvorne centre, odakle su ponovo prebacivani u "mobilne klinike" gde je medicinsko osoblje bilo spremno za vađenje organa zatvorenicima, koji bi posle toga umirali.

Organi su zatim prebacivani do aerodroma u Tirani, a odatle prevoženi u Tursku i druge destinacije.

U dokumentu se navodi da su svi svedoci bili etnički Albanci koji su bili pripadnici OVK. Četvorica njih su bila umešana u transport najmanje 90 Srba u centralnu i severnu Albaniju.

Trojica su isporučivali zarobljene u "žutu kuću" blizu Burela, a dvojica su, kako se navodi u dokumentu, pomogli u izbacivanju ljudskih ostataka u blizini kuće,  dok je jedan dostavljao delove tela na aerodrom u Tirani.

U dokumentu se navodi da svi svedoci tvrde da nisu prisustvovali operacijama. Ali svi tvrde da su za operacije i transport delova tela, barem znali, a u nekim slučajevima učestvovali srednji i visoki činovnici OVK.

U jednom trenutku, dokument citira izvore koji kažu: "Operacija je bila podržana od strane ljudi povezanih sa operativcima albanske tajne policije bivšeg režima Saljija Beriše", koji je, ponovo, premijer Albanije.

Imena

Ono što je značajno jeste da se u novim dokumentima ne spominje ime Hašima Tačija, ali se spominje Ramuš Haradinaj i njegov brat Daut. Haradinaj je bivši komandant OVK i premijer Kosova. Međunarodni krivični sud za bivšu Jugosaviju 2008. godine oslobodio je Haradinaja optužbi za ratne zločine, ali mu se sada ponovo sudi zbog navoda Tužilaštva o zastrašivanju svedoka.

Haradinaj je Tačijev politički neprijatelj. Detalji koji su otkriveni novim dokumentima mogli bi da oraspolože premijera, pošto izgleda kao da prebacuju krivicu sa njega na Haradinaja.

Ali kako dokaz koji sadrže nije bio upotrebljen na prvom suđenju Haradinaju za ratne zločine, verovatno su tužitelji osetili da nisu bili dorasli tvrdnjama. Štaviše, Haradinajevo ime se ne spominje u izveštaju Dika Martija. Situacija ostaje mračna.

Pravna i policijska misija EU na Kosovu, Euleks, istražiće navode Dika Martija, koji daleko prevazilaze one o trgovini organima. Ali ne izgleda kao da će nova dokumenta pomoći u potrazi za pravdom. Jedan dobro pozicioniran izvor kaže da je potera za otkrivanjem svedoka na Kosovu već počela.

Posle curenja informacija, malo je verovatno da će bilo ko, ko ima znanje o ovim događajima, biti voljan da svedoči, ukoliko ne dobije garancije o zaštiti u godinama koje dolaze, uključujući nov identitet i preseljenje u inostranstvo. To je tragedija.

Svi bi trebalo da znaju, jednom za svagda, gde leži istina u ovoj priči, ne samo porodice nestalih, kao i kosovski Albanci čiji su lideri sada sve više izolovani na međunarodnom nivou - delom zahvaljujući ovim navodima.

Nastavak na RTS...