Izvor: Politika, 22.Avg.2013, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li je baš toliko opasno?
Bezbednost je i lična odgovornost
Kada su u pitanju informatička bezbednost i ugrožavanja putem interneta, pokušajmo da problem posmatramo iz jednog drugog ugla, to jest iz ugla običnog čoveka i običnog korisnika interneta. Može se, naime,pretpostaviti da se odoko sedam milijardi ljudi, koliko ih je ukupno na planeti, samo jedan mali deo, manji od jednog promila, ili nekoliko stotina hiljada, bavi nekim ozbiljnijim kriminalnim delatnostima, a još manji deo koristi internet >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u te svrhe. To znači da 99,9 odsto aktivnosti ljudi ne predstavlja neku ozbiljniju opasnost po razne državne institucije ili privredne korporacije.
Zato se može pretpostaviti da broj akcidenata kojima se ugrožava informatička bezbednost nije preterano veliki, kao što se prikazuje, ali se pri njihovom objavljivanju pristupa u velikoj meri senzacionalistički, ili je, kao u slučaju Snoudena, prisutna snažna politička konotacija.
Kako da se običan čovek zaštiti od ugrožavanja putem interneta? Prvo, važno je znati da sam internet nije projektovan da bude bezbedan. U početku, razlog za to je bila potreba da internet bude što brži, jer svaka bezbednosna mera ga usporava. Kasnije je to namerno ostavljeno nebezbedno upravo zbog mogućnosti kontrole i ugrožavanja svakoga ko se na internetu ponaša nebezbedno.Kako da se u tom slučaju zaštitimo, pogotovo kada se zna da mnoge antivirusne i ostale zaštite ne mogu da nas dovoljno zaštite od napada profesionalnih napadača – hakera? Stvar je vrlo jednostavna: u računar koji je povezan sa internetom ne stavljati ništa što može da nas kompromituje i ugrozi našu privatnost. Takođe, kad primetite neku nepoznatu aktivnost ili dobijete neku nejasnu ili nelogičnu ponudu ili zahtev, odmah ih odbacite ili tražite dodatna objašnjenja sve dok se cela stvar ne razjasni. Mnogi napadači odmah odustaju od daljih pokušaja.
Kakva je situacija u tom pogledu s decom?Njih treba naučiti da se isto tako ponašaju. Veoma su korisni razni forumi na internetu koji se ovim bave. Problem je u tome što njih ima mnogo i teško je snaći se u tome. Prava stvar bi bila da se oformi jedan dežurni forum gde bi svako i uvek mogao da se obrati za pomoć.
Kakva je situacija u pogledu informatičkog ugrožavanja kada su u pitanju državne institucije i privredne korporacije? S obzirom na njihov značaj, neophodno je da se u ovim institucijama preduzmu sve neophodne tehničke i organizacione bezbednosne mere. To znači da svaka ovakva institucija mora da ima visoko profesionalno osposobljen tim u oblasti informatičke bezbednosti i da ulaže znatna finansijska sredstva u svoju tehničku opremljenost. Pravo rešenje, u ovom slučaju, bi bilo i da se na državnom nivou oformi kontrolno-regulatorno telo za informatičku bezbednost.
U krajnjem slučaju, ono što uvek pomaže kada su u pitanju bezbednosni problemi ovih institucija je klasična obaveštajna delatnost. Prisluškivanje putem interneta i drugih komunikacionih sistema u tom pogledu samo je jedna nova tehnološka mogućnost, ali pitanje jekoliko je efikasna s obzirom na količinu informacija koje je potrebno prikupljati i obrađivati, kao i na kompleksnost sistema koji se u tu svrhu danas primenjuju.Smatra se da je internet, zbog enormne količine informacija i mogućnosti raznih aktivnosti na njemu, dostupnih svima, jedno od najvećih civilizacijski dostignuća. Ali svaka dobra stvar može da ima i svoju negativnu stranu. U ovom slučaju to je mogućnost vršenja kriminalnih, pa čak i terorističkih aktivnosti putem interneta. Međutim, ove mogućnosti i aktivnosti ne treba preuveličavati. Ipak je njihov broj za sada relativno mali, mada posledice mogu biti velike. Za nas, 99,9 odsto običnih korisnika interneta, kriminalne aktivnosti na internetu ne predstavljaju veliku opasnost, ako se pametno ponašamo.To uostalom važi i za naše ponašanje u drugim životnim situacijama. Jer bezbednost je i lična odgovornost.
Profesor na Fakultetu bezbednosti, Beograd
Ozren Džigurski
objavljeno: 22.08.2013.
