Izvor: Blic, 02.Mar.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li je Srbija raj za lopove?
Krađa, potkradanje ili kraduckanje deo su srpske svakodnevice. Krade se sve - automobili, struja, voda, signal kablovske TV, crkvena zvona, bandere, šahte, živina i stoka, internet vreme, intelektualna svojina... Da stvar bude gora, akteri krađa potiču iz najrazličitijih slojeva društva, ima ih bogatih i siromašnih, maloletnih i odraslih, zaposlenih i nezaposlenih, kupaca i prodavaca...
Najveća krađa u Srbiji delo je državnih službenika, bivših radnika i rukovodilaca >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << JP „Putevi Srbije" koji su, prema optužnici, državnu kasu oštetili za više od 6,5 miliona evra. Zbog „krađe veka" uhapšena su 53 člana takozvane drumske mafije, a resorni ministar Velimir Ilić im je objasnio: „Da ste kraduckali, pa da vas razumemo, ali vi ste krali." Kad tako govori ministar, onda i ne treba da čudi što se ta pojava uvukla u sve pore društva kao neka vrsta modela ponašanja.
S ovom tvrdnjom slaže se i kriminolog Zlatko Nikolić, koji skreće pažnju da to nije samo srpski specijalitet i da najčešće ne kradu najsiromašniji.
- Više i češće kradu imućni, odakle je i potekla izreka „da nisu takvi, ne bi ni bili bogati" - kaže Nikolić.
Najtipičniji primeri sitne krađe dešavaju se u supermarketima. U „Tempu" je to slika svakodnevice.
- Uglavnom kradu voće koje stavljaju u džepove, zatim kozmetiku, a redovno se dešava da džepove napune lešnicima, bademima i slično. Imali smo velike probleme u pojedinim „Maksi" objektima kada su ljudima ukradene kese koje su ostavljali na ulasku u samoposlugu. Tek nakon nekog vremena obezbeđenje je pronašlo lopova - kažu u obezbeđenju ovog trgovinskog lanca.
Slične probleme imalo je i obezbeđenje „Merkatora". Po njihovim rečima, najčešće kradu maloletnici, ali i među „trećim dobom" ima onih sa „lakom rukom". Na meti lopova najčešće su sitne stvari poput brijača, jogurta, vlažnih maramica, lizalica, bombona..
- Kada se prestupnik uhvati na delu, predaje se policiji. Trudimo se da takvi slučajevi ne utiču na ostale protrošače - kaže Sanja Šegrt, portparol „Merkatora".
Ni voda i struja nisu izuzete od krađe. Steva Savić, direktor sektora prodaje u beogradskom „Vodovodu", kaže da samo u glavnom gradu ima oko 50. 000 divljih priključaka na vodovod.
Što se struje tiče, zvanične procene su da u glavnom gradu ima oko 2.000 divljih potrošača, takođe mahom u prigradskim naseljima, što često izaziva preopterećenja i kvarove na sistemima.
Koliko su pojedinci bezobzirni, pokazuje i činjenica da su poslednjih godina domovi zdravlja i bolnice postali idealna meta za lopove, koje su zaposleni podelili na dnevne i noćne. Oni dnevni kradu bukvalno sve: toalet-papir, sapune, daske sa WC šolja, stolice iz čekaonica, hidrante za gašenje požara. „Noćni lopovi", međutim, više vole lekove, i to su najčešće narkomani. Takođe, preko noći se obijaju ambulante i krade se oprema koja se posle preprodaje na crnom tržištu. Oni koji „češljaju" po bolnicama često se predstavljaju kao rodbina povređenih, bolesnih, da bi, kada niko ne gleda, uzimali torbe, novčanike, jakne i ostale stvari kako pacijenata, tako i njihovih posetilaca.
Kradu se dnevnici, glasovi na izborima, krade se sa oltara... kradu nas i pojedini prodavci na pijacama, u mesarama, na pumpama... „Kraduckanja", dakle, ima svuda.
Prema rečima ljudi koji se u MUP-u bave razbojništvima i krađama, u Beogradu postoje organizovane grupe lopova.
- Tako, recimo, na Voždovcu se najviše krade nakit. Na opštini Stari grad najviše je džeparoša, ali i onih koji kradu mobilne telefone. Ovde ordiniraju veoma sposobne i organizovane grupe kradljivaca kojima je teško ući u trag. U Zemunu i Novom Beogradu je zabeleženo dosta krađa automobila, i to uglavnom nemačkih proizvođača - kaže izvor „Blica nedelje" iz policije.
Razloge za to psiholog Zoran Musterović nalazi u aktuelnom raslojavanju društva, koje je lansiralo preterano bogate, a sumnjive, i izdvojilo one koji žive „od danas do sutra". Kako kaže, zato je i došlo do eksploatisanja izgovora „svi kradu, pa što ne bih i ja".
- Kada kradu oni koji bi trebalo da su najodgovorniji, šta da očekujemo od običnog građanina? Neko ko je radio 30 godina i sada spaja kraj s krajem lako će biti isprovociran sumnjivim bogatstvom jednog dela društva. Zato se ljudi koji kradu obično brane „da svi kradu" prebacujući odgovornost na druge, a zanemarijući svoju. Za njih je krađa pravedna nadoknada za uskraćenost koju su im drugi naneli - objašnjava Musterović.
Kako kaže, dugotrajno siromaštvo, velika materijalna ponuda dostupna malom broju ljudi, smanjen autoritet roditelja, škole, sistem bez čvrstih moralnih pravila i adekvatnih uzora doprinose da ova pojava opstaje u raširenom obliku na svim nivoima.
- Ne može se reći da u Srbiji postoji tolerancija na ovakve postupke, ali se čini da ne postoji jasno i dosledno sankcionisanje - kaže Musterović.
Sudeći po raširenosti fenomena krađe, uopšte i ne treba da nas čudi pojava improvizovnog televizijskog skeča belgijske nacionalne televizije u kome su dve mlade Srpkinje prikazane kako tobož kradu mobilne telefone, piju, puše i ukradeni plen „guraju" ispod pletenih kapa. Ništa ne vredi što se televizija posle toga izvinila srpskoj ambasadi, ostao je opor ukus.
Krađa intelektualne svojine
Krađa je u Srbiji najčešća u oblasti intelektualne svojine. Piraterija softvera, filmova, muzike, prenošenje televizijskog programa bez autorizacije znatno smanjuju privredni razvoj zemlje. Istraživanja su potvrdila da čak 18,52 odsto distributera računarske opreme instalira piratski softver na računare koje isporučuje, a kada kupac napomene da smatra da je računar sa originalnim softverom „skup", procenat ponude piratskog softvera raste na 37,2 odsto. S udelom od 78 odsto nelegalnog softvera Srbija je i dalje među zemljama sa najvišom stopom piraterije u Centralnoj i Istočnoj Evropi . Policija je u 2006. godini oduzela samo 27.000 predmeta koji su povredili pravo intelektualne svojine, dok je količina konfiskovane robe u prošloj godini porasla na milion. To, međutim, nije dovoljno. Od početka ove godine sudovi u Srbiji su doneli samo 12 okrivljujućih presuda, a izrečene krivične sankcije su uslovne osude na kaznu zatvora ili novčane kazne, uz meru oduzimanja i uništenja piratskog softvera.
- U Srbiji postoji malo pravosnažnih presuda za povredu intelektualne svojine i kazne su veoma blage. Ono što moramo da shvatimo je činjenica da je krađa intelektualne svojine krivično delo i da krivična zaštita u toj oblasti mora hitno da se menja. Poznato je da piraterija podstiče sivo tržište i državni budžet Srbije uskraćuje za oko 59 miliona dolara poreskih prihoda - kaže profesorka prava Vesna Simonović.
Krađa u brojkama
Godina, Optuženi, Osuđeni, Osuđeni za tešku krađu
2004. 3.152 - 2.457 - 48
2005. 3.049 - 1.992 - 50
2006. 3.845 - 2.018 - 24
Ukupno 10.046 - 6.467 - 122
Napomena: Podaci Ministarstva pravde
Njujork kao Beograd
Slika dve Beograđanke u pohodu na obijene butike u centru grada poznata kao „Kosovo za patike" obišla je čitav svet i izazvala brojne osude, kako u zemlji tako i u inostranstvu. Mnogi naši susedi su spremno dočekali novi razlog za podsmeh, a devojke su zbog toga saslušane i sumnjiče se za tešku krađu. Kriminolog Zlatko Nikolić smatra da to ne odgovara realnosti.
- Posebna je greška što se te devojke terete za tešku krađu, što ne stoji, jer teška krađa uključuje i provaljivanje u prostoriju koja je zaključana. Devojke svakako treba sankcionisati, ali samo za ono što su i uradile - objašnjava Nikolić.
Kako kaže, najbolji primer za to dolazi nam iz SAD. Kada je pre 15 godina u celom Njujorku nestalo struje, Njujorčani su to iskoristili da porazbijaju izloge i pokradu robu.
- Kriminologe je zaprepastilo da su i veoma elegantno odevene dame i gospoda, takozvani džet-set, takođe podlegli iskušenju da u razbijenom izlogu draguljarnice „uzmu" ono što im se dopalo - kaže Zlatko Nikolić.
ANKETA„BLICA NEDELJE":
Koliko se u Srbiji krade i da li ste vi nekada nešto ukrali?
Boško Bogdanović, Beograd
Mnogo se krade zato što ljudi nemaju para, a krađa je najlakši način da zaradi. Mnogi ljudi funkcionišu tako što kada vide da je neko dobio velike pare krenu u iznudu. I sam poznajem mnogo ljudi koji kradu. Ja sam u Mađarskoj pre nekoliko godina ukrao parfem na kineskoj pijaci.
Marjana Pavićević, Beograd
Radim u trafici i svaki dan mi nešto ukradu. Znaju da ne mogu da izađem i da ih jurim, pa kradu sve što im padne pod ruku. Mojoj ćerki su čak ukrali mobilni telefon. Nije razlog samo loša ekonomska situacija, već mislim da ljudi ovde neće da rade, a znam da posla ima. Ja nikada nisam ništa ukrala.
Jelena Obradović, Beograd
Ja nikada nisam ukrala nešto. Poznajem nekoliko ljudi koji su nešto ukrali, imam jednu drugaricu koja je u kineskoj radnji ukrala sjaj, ali stvarno ne znam zašto. Mislim da se u našoj zemlji krade, ali da to nije ništa preterano. Ja, na primer, nikada nisam videla nekoga da je nešto ukrao.
Jovanka Gušić, Beograd
Ne da kradu, nego je to potpuno normalna stvar ovde. Toliko su mi u životu zakidali, posebno na pijaci, da više ne mogu ni da izbrojim. Jednom sam htela čak da zovem inspekciju. Kada čovek vidi komšiju koji je krađom napravio kuću, onda i on kaže „što ne bih i ja".Ja ništa nisam ukrala.
Ivan Blagojević, Niš
Mislim da se u Srbiji ne krade i da je baš po tome naša zemlja svetli primer u svetu. Evo, vidite koliko Nemci kradu, na primer. Na pomolu je velika afera zbog toga što je više miliona Nemaca izbegavalo porez i skrivalo pare na računima u Luksemburgu. Što se mene tiče, ja sam često krao lopte na basketu.
Milan Mihajlović, Niš
U našoj zemlji svi kradu! Siguran sam da ceo naš narod krade šta god može. Većina onih kojima se ukaže prilika da nešto ukradu ili nekome zakinu to i iskoristi. I ja sam krao više puta u životu, ali mi sada prvo pada na pamet da sam ukrao žvaku u prodavnici kad sam bio dečak.
Zoran Matić, Valjevo
Odakle da počnem? U Srbiji se krade, nažalost, mnogo, od vrha do dna. Što je najgore, pojedinci to čak i podstiču, a najbolji primer za to je izjava jednog i dalje aktuelnog ministra koja kaže „da ste kraduckali, pa da vas razumem, ali vi ste krali...". Mislim, šta više treba reći kada postoje takvi primeri?
Jelena Marjanović, Valjevo
Krade se samo tako. Oni koji se u ovoj državi predstavljaju kao establišment ili kao tajkuni kradu na veliko. Odatle i narodna izreka „Ko ima dosta hoće još više". Posebno me zapanjuju krađe iz obesti, za šta je najbolji primer pohod dve plavuše posle beogradskog mitinga.
Radivoj Belančić, Subotica
U Srbiji se mnogo krade. Najviše kradu članovi političkih stranaka, a onda i sitni lopovi, džeparoši, kojih je svakim danom sve više. Na kraju, tu su i oni koji su primorani da kradu zbog nemaštine i gladi, koja u ovoj zemlji uopšte nije tako retka pojava. Ja, na primer, kradem pametne poslovne ideje.
Toni Bedalov, Subotica
U Srbiji se ne krade, već otima, kao nikada do sada. Najviše kradu ljudi na vlasti, a džeparoši i sitni lopovi su bezazleni u odnosu na one u odelima koji važe za ljude od ugleda i odgovornosti. Kao i svima, omaklo mi se da ukradem sitnice, poput hemijske olovke i sličnih stvari.
