Izvor: Politika, 05.Jun.2010, 00:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li je Mila motivisao Etoa
Živa legenda kamerunskog fudbala osporio doprinos najveće zvezde reprezentacije koja je večeras gost našeg tima – kakav će biti efekat
U goste nam dolazi Kamerun, jedan od tri učesnika Svetskog fudbalskog prvenstva u Južnoj Africi protiv kojih naš državni tim nikada nije igrao (s Australijom se prvi put sastajemo 23. juna, u poslednjem kolu u grupi, a sa Severnom Korejom ko zna kada ćemo). Kamerunci su odabrani za suparnike da bi, kao reprezent afričkog fudbala, „glumili” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ganu, našeg prvog rivala na Mundijalu (13. jun).
Između vodećih afričkih selekcija, a u toj grupi su i jedni i drugi, ima sličnosti na fudbalskom polju. Njihovi igrači su munjevito brzi, stameni, jaki, požrtvovani, prave atlete pustinjskog kova. Glavne poluge tima su sjajni tehničari koji najupečatljivije i dokazuju koliko je afrički fudbal napredovao. Međutim, uprkos angažovanju evropskih trenera, na delu je krhko sprovođenje taktičkih zamisli. I dalje je to fudbalska egzotika bez čvrste armature.
Našem selektoru Radomiru Antiću u tom pogledu je bio od koristi prijateljski meč s Južnom Afrikom, u Pretoriji, u avgustu prošle godine. Naši su pobedili s 3:1. Utisak je, ipak, da je Kamerun jača i kompaktnija ekipa i od domaćina Svetskog prvenstva i od Gane koja nema svog najvećeg aduta Mikaela Esjena, radilice engleskog prvaka Čelzija. Tako, ako večeras na Partizanovom stadionu savladamo cenjeni gostujući tim i još ukoliko nas naši junaci zadovolje igrom, razbuktaće se opet onaj optimizam što je izgrađen kroz kvalifikacije, a koji je splasnuo zbog poraza protiv Novog Zelanda (1:0) i nerešenog ishoda s Poljskom (0:0) na pripremama u Austriji. U suprotnom, čekaćemo taj prvi meč razapeti između strepnje i prizivanja igara koje su našu reprezentaciju odvele na šampionat sveta u velikom stilu.
Elem, kad kažemo Kamerun, odmah pomislimo na Samjuela Etoa. Iako će naš fudbalski svet da se sjati na tribine u Humskoj i pred televizore zbog Antićevih izabranika, nema sumnje da je u centru njegove pažnje i jedan od najokrutnijih strelaca u poslednjih nekoliko godina – strašni napadač pred kojim je bespomoćno kapitulirao i beskompromisni Nemanja Vidić u finalu Lige šampiona na Olimpijskom stadionu u Rimu prošle godine, kada je Eto dovao Barselonu u vođstvo s 1:0 protiv Mančester junajteda. Minule sezone bili smo svedoci da u šahovskom fudbalu portugalskog trenera Žozea Morinja Kamerunac može da igra i beka. Slava je u Interu pripala argentinskom napadaču Dijegu Militu, ali i madridska „Marka”, list veoma blizak Realu, nagoveštava da je Eto jedna od Morinjovih želja za pojačanja „kraljevskog kluba”. Bio bi to njegov povratak na „Santijago Bernabeuu” na kojem nije dobio šansu, ali se osvetio prelaskom u redove Realovog najljućeg rivala Barselone.
Posle Morinjovog odlaska u Madrid Eto je izjavio da će Inter da nastavi trijumfalni pohod u Italiji i Evropi i bez Portugalca. O povratku u Real nije se izjasnio. Istakao je da mu je sada na prvom mestu Svetsko prvenstvo.
Eto je, kao njegov saigrač Dejan Stanković u našem timu, dobio nekoliko dana duže za odmor i za uživanje na lovorikama pobede u finalu Lige šampiona protiv Bajerna. Nije igrao na prvom pripremnom meču, 26. maja protiv Gruzije u Lincu (0:0), i tri dana kasnije protiv Slovačke na „Hipo areni” u Klagenfurtu (1:1), gde su naši dan kasnije igrali s Novim Zelandom.
U utorak je s kapitenskom trakom poveo saigrače na megdan Portugalcima u Kovilji (poraz s 3:1), ali je već u 34. minutu dobio drugi žuti karton zbog preoštrog starta nad odbrambenim igračem domaćih Dudom. Prvi put je opomenut samo minut i po pre toga, pošto je pred sudijom osporavao pogodak Meirelesa za 1:0, koji je bio čist kao suza. Eto je očigledno bio nervozan. Možda je na to uticalo to što mu je živa legenda kamerunskog fudbala Rože Mila, jedan od junaka Svetskog prvenstva 1990. u Italiji, kad se Kamerun senzacionalno probio u četvrtfinale, stao na žulj, dovodeći u pitanje njegov doprinos reprezentaciji. Mila je istakao da Eto blista u klubovima, ali ne i u državnom timu.
– A šta je to učinio Mila? Da možda nije osvojio mundijal? Plasman u četvrtfinale i nije neki domet. Ja s reprezentacijom imam dve titule prvaka Afrike i olimpijsko zlato iz Sidneja 2000. Često razmišljam da li su ti zlonamerni ljudi uopšte moji sunarodnici. U sledećih nekoliko dana videću hoću li uopšte i da igram u Južnoj Africi – besneo je Eto, koji je na 94 meča za Kamerun dao 44 gola, a Mila, koji je igrao do 42 godine, postigao je 28 pogodaka na 102 utakmice.
Strasti je smirio selektor Francuz Pol Le Gen.
– Moramo još mnogo da radimo da bismo dostigli pravu formu za mundijal. Naša grupa, u kojoj su Holandija, Danska i Japan, nije laka, ali uveren sam da možemo u osminu finala. Glavno je da Eto do početka prvenstva dosegne najbolju formu.
G. Anđelić
[objavljeno: 05/06/2010]
