Izvor: Politika, 27.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li i zašto mrzim tabloide
Pojedini novinari i urednici srpske "žute štampe" sami su sebe ovenčali zvanjima boraca za slobodnu reč. Kako nedavno reče Aleksandar Jovanović, urednik "Presa" u poznatom televizijskom programu: "Tabloidno novinarstvo, jednako slobodno novinarstvo".
Ili nije baš tako... Ako je suditi na osnovu mišljenja i izjava predstavnika liberalno-demokratskih snaga i nevladinog sektora u Srbiji, tabloidi su sve samo ne slobodni i nezavisni. Na pitanje "Politike" zašto mrzite tabloide, svi sagovornici >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su odgovorili da ih ne mrze, ali da im uglavnom ne veruju.
Žarko Korać, psiholog i političar, tabloide u Srbiji bi podelio u dve grupe.
– Ne bih rekao da mrzim tabloide. Kod nas postoje dve vrste ovakvih novina. "Pravi tabloidi", koji pišu o poznatima i jure "masne" priče, i, s druge strane, politički jasno opredeljeni tabloidi koji se najčešće bave "mutnim poslovima" i finansirani su iz sumnjivih izvora. Zbog ovih drugih su i "pravi tabloidi" došli na zao glas – smatra Korać.
Sonja Biserko, predsednik Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, uverena je da "pravih tabloida" u Srbiji nema.
– Mislim da kod nas ne postoje tabloidi u pravom smislu reči. Kod nas se može govoriti o "žutoj štampi" koja je politički instrument za ometanje suštinskih, demokratskih promena u zemlji. Srpski tabloidi zastupaju interese određenih krugova moći, a zanimljivo je da se gotovo nikad ne zna njihova vlasnička struktura. Često se takve novine "pojavljuju niotkuda", pa nestaju i ponovo se pojavljuju pod novim imenom, a sa istim novinarima – rekla je Sonja Biserko.
Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke odnose, odgovorio je da ne mrzi tabloide.
– Neću da kažem da ih rado čitam. Prelistam ih, jer verujem da oni artikulišu ono što je masovno rasprostranjeno kao politički ili etički stav koji ljudi smatraju zabranjenim. Tabloidi uspevaju najbolje i ima ih najviše u društvima koja imaju lošu perspektivu, a imaju dve funkcije – stvaraju iluziju da će ljudi u njima naći odgovor na sve i čine da se čitaoci osećaju bolje kad vide da se i poznatima dešavaju loše stvari. Ako želite da izmerite nivo zdravlja ili bolesti javnog mnjenja države, čitajte tabloide – preporučio je Janjić.
Nataša Kandić, direktor Fonda za humanitarno pravo, na pitanje zašto mrzite tabloide, odgovorila u prepoznatljivom stilu zbog kojeg je jedni osporavaju, a drugi, pak, poštuju.
– Prvo, ne mrzim tabloide. Ali neću ni da učestvujem u anketi sa takvim pitanjem. Neka vam urednik da pristojnije pitanje, onda ću odgovoriti – poručila je Kandićeva.
Vesna Pešić, političar, bivši ambasador u Meksiku, smatra da se srpski tabloidi razlikuju od onih u drugim zemljama.
– Nikoga i ništa ne mrzim, ali mene je tabloid "Pravda" na naslovnoj strani optužio da reketiram Miškovića. Na šta to liči? Oni lažu i kako to da volite? Tabloidi u normalnim zemljama bave se pikantnim dešavanjima u svetu poznatih, a ovdašnji tabloidi su simbol za gomilu laži. Prate šta radi Legija, samo što ne pišu koliko često ide u toalet, a čovek je optužen za brojna ubistva. Tabloidi su pod prismotrom, možda čak i kontrolom službi bezbednosti – uverena je Pešićeva.
Vladan Batić, advokat i lider DHSS, kaže da se pojam medijske slobode pogrešno tumači u Srbiji.
– Imam indiferentan odnos prema tabloidima. Medijska sloboda se u Srbiji doživljava kao pravo da se politički neistomišljenici mogu nekažnjeno vređati i blatiti. Tako se stvara medijski haos, gube se aršini dobrog ukusa i reda. Dozvoljeno je da se proizvoljno i neargumentovano narušava moralni integritet neistomišljenika, jer ova oblast nije adekvatno zakonski uređena. Na Zapadu toga nema. Možete da objavite šta god želite, ali se zna da ćete za laži i klevete biti osuđeni i ozbiljno kažnjeni. Može se reći da je Srbija iz medijskog gulaga Miloševićevog vremena prešla u medijski vašar današnjice – zaključio je Batić.
[objavljeno: ]
