Izvor: NoviMagazin.rs, 15.Dec.2015, 10:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li će Y hromozom nestati u budućnosti?
Muški polni hromozom, Y hromozom, sa 1.000 zdravih gena spao je na manje od 100, a pojedini naučnici predviđaju mogućnost potpunog nestanka...
Prema rečima jedne istaknute naučnice, muškarcima se vreme broji unazad. Profesorka Grejvs, jedna od najuticajnijih australijskih naučnica veruje da će žene pobediti u bici između polova i to na najdefinitivniji mogući način jer muška vrsta ide ka izumiranju.
Loše vesti se ne završavaju na tome jer izgleda da je >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << ovaj proces već počeo.
Grejvs tvrdi da inherentna slabost muškog hromozoma koji određuje pol, Y hromozoma, ima potencijal da dovede do potpunog izumiranja muškaraca. Ovo predviđanje oslanja se na razlike u broju gena između muških i ženskih polnih hromozoma.
Žene na X hromozomu imaju 1.000 ili više zdravih gena. Još bitnije od toga, žene imaju dva X hromozoma.
Muški Y hromozom počeo je sa podjednakim brojem gena kao ženski, ali stotinama miliona godina polako se raspadao i zadržao manje od sto zdravih gena do današnjeg dana. To uključuje i gen koji određuje pol, tzv. „glavni prekidač“ zahvaljujući kojem embrion postaje muško ili žensko.
Najveća prednost ženskog pola jeste u tome što imaju dva X hromozoma, dok muškarci imaju samo jedan slabašni Y. Postojanje rezervnog X hromozoma omogućuje popravke jer je kod brojnih recesivnih gena dovoljno da postoji samo jedan zdrav gen na drugom X hromozomu kako se bolest nikada ne bi ispoljila. Činjenica da muškarci imaju samo jedan Y hromozom znači da ako na njemu postoje štetne mutacije one će se ispoljiti jer nemaju zdravu zamenu.
Na jednom javnom predavanju, profesorka Grejvs je izjavila: „Ovo su loše novosti za sve muškarce“.
Ali ona se tu ne zaustavlja.
U svom predavanju na Australijskoj Akademiji nauka, profesorka je objasnila kako je većina gena na Y hromozomu zapravo beskorisna.
„Ovo je odličan primer onoga što zovemo glup dizajn. Ovo je evolutivna greška“ – kaže Grejvs.
Ipak, ima i dobrih vesti.
Profesorka Grejvs je procenila da će proći barem pet miliona godina pre nego što Y hromozom nestane.
Drugi eksperti, međutim, poručuju muškarcima da nema razloga za paniku.
Profesor Robin Louel-Beidž, ekspert za polne hromozome sa Nacionalnog instituta za medicinska istraživanja u Londonu kaže da su istraživanja pokazala da do slabljenja Y hromozoma dolazi u naletima, kao i da već 25 miliona godina Y hromozom nije gubio gene.
„Ovo nije nikakav razlog za brigu“, poručuje Beidž.
Profesor Kris Medison sa Univerzitetskog koledža u Londonu kaže da čak i kada bi se Y hromozom raspao ili izumro u narednih pet miliona godina, medicina ima više nego dovoljno vremena da sustigne ovaj problem.
„Pet ili šest miliona godina više je nego dovoljno vremena za medicinu da iznađe način da popravi Y hromozom i za to verovatno dobije Nobelovu nagradu.“
Profesorka Grejvs već vidi moguće rešenje.
Ona tvrdi da kako se Y hromozom sve više bude raspadao to će neki drugi hromozom preuzeti ulogu nestalog Y i dovesti do stvaranja nove ljudske vrste. Ovaj fenomen već postoji kod jedne vrste japanskih pacova koja je preživela gubitak Y hromozoma.
Štaviše, Grejvs tvrdi da je moguće da se ovaj proces zamene Y hromozoma već odvija u određenim izolovanim ljudskim zajednicama, ali da nauka do tih podataka još uvek nije došla jer to zahteva uzimanje njihovih genetskih uzoraka i detaljno proučavanje hromozoma.
