Izvor: Politika, 04.Mar.2014, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li apelacioni sudovi sude ili obučavaju?
Procesni zakoni koji žalbenim sudovima daju ovlašćenja da vraćaju predmete na ponovno suđenje suprotni su Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima koja građanima garantuje suđenje u razumnom roku
Pravosuđe Srbije se proteklih dana suočilo s burnim reakcijama javnosti zbog ukidanja tri sudske odluke. Reč je o slučaju ubistva u Novom Sadu, slučaju diskoteke ,,Kontrast” i zastarelosti u predmetu protiv optuženog Mihalja Kertesa.
Usvajanje žalbi protiv sudskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << odluka u celom svetu je normalna stvar. Ali, nije normalno da se usvajanjem žalbi presude ukidaju i predmeti vraćaju prvostepenom sudu na ponovno suđenje! Kakva je svrha ukinuti odluku i vratiti predmet na ponovno suđenje? Zašto to sud čini kada to nije interes ni stranaka, a ni pravosuđa (čitaj: države)? Nije valjda samo zbog toga da bi se sudija koji je pogrešno primenio zakon, ili pogrešio u proceduri, dozvao pameti i doneo zakonitu odluku!? Nije li to odlaganje pravde, novi predmet u sudskom prilivu i novi trošak za državu i stranke!? Da li je to uloga suda? Da li apelacioni sud ima zadatak da podučava pravu nižestepene sudije, ili bi trebao da ispravlja greške nižeg suda na taj način što će sam zakonito presuditi? Naravno: prosečna pamet bi zaključila da je uloga suda, pa i apelacionog, da presudi, a ne da sudijama koji greše deli uputstva kako treba da primenjuju zakon.
Ogroman je broj ukinutih odluka u sudskom sistemu. Trebalo bi o tome napraviti analizu i videti razmere apsurda. Kakvu svrhu imaju planovi za rešavanje starih predmeta ako će presude sutra biti po žalbi ukinute i vraćene na ponovni postupak? Procesni zakoni koji žalbenim sudovima daju ovlašćenja da vraćaju predmete na ponovno suđenje suprotni su Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima koja građanima garantuje suđenje u razumnom roku. To vodi državu direktno pred Evropski sud za ljudska prava.
Nema efikasnog pravosuđa bez efikasnih procedura. Dakle, prvi korak ka efikasnijem pravosuđu trebalo bi da bude izbacivanje iz procesnih zakona odredaba o ukidanju presuda i vraćanju predmeta prvostepenom sudu na ponovni postupak. Kada građanska parnica uđe u sudsku proceduru, ona treba da bude rešena na dva ročišta. Uloga parničnog suda mora da bude strogo ograničena na razmatranje dokaza koje su stranke u obavezi da podnesu uz tužbu, to jest odgovor. Kako je moguće da se građanske parnice vuku po sudovima po desetak godina? Za takvo sudovanje nema razumnog opravdanja. To može biti samo posledica loših zakona (zloupotrebe procesnih prava) i potpune nesposobnosti sudije da primenjuje zakon i upravlja postupkom.
Zanimljivo je da reforme u regionu nisu uspele da probude uspavano i umorno pravosuđe. Nema reformisanog pravosuđa koje je danas sposobno da rešava nagomilane stare predmete, ili da efikasno okonča iole složen krivični slučaj. Bosna i Hercegovina može biti dobar primer. Deset godina posle radikalne reforme i izdašne donatorske pomoći, očekivanih rezultata nema: broj nerešenih slučajeva se povećava, suđenja i dalje predugo traju, stari predmeti se ne rešavaju.
Mnogo je razloga za neuspeh. Ni sudije ne treba braniti od odgovornosti. Kao što ne treba očekivati da će probleme neefikasnog pravosuđa rešiti stranci sa svojim projektima, ekspertima i donacijama.
Sudija Suda BiH, prvi predsednik Visokog sudskog i tužilačkog saveta BiH
Branko Perić
objavljeno: 04.03.2014.
.jpg)
